Изузетним
напорима запослених, пре свега, у производњи угља и електричне енергије,
„Електропривреда Србије“ успела је да стабилизује пословање током 2022. године
и спремна је за зиму, а почела је повремено и да извози струју. ЕПС је у
децембру извезао електричну енергију вредну 16,4 милиона евра – рекао је др
Владимир Шиљкут, саветник директора ЕПС-а за пословни систем.
Он је
указао да је извоз уз овакве цене на тржишту веома значајан и за санирање
финансијских прилика у ЕПС, које су због околности из децембра 2021. године
биле прилично лоше. Он је навео и да је у 2022. години била и незапамћена суша
у последња три века, односно лоша хидролошка година. Дунав је био на најнижем
нивоу за 32 године, па су хидроелектране ЕПС-а током целе године имале лошију производњу
од очекиване и просечне и производња из ХЕ била је и 30 одсто мања. Са
тренутном бољом хидрологијом и хидроелектране раде на задовољавајућем нивоу.
Шиљкут
истиче да ће ЕПС у 2023. години наставити са даљом стабилизацијом, а пре свега
када је реч о одржавању производње угља и електричне енергије. Говорећи о
дугорочнијим мерама и плановима ЕПС-а, он каже да је ЕПС дужан да спроводи
државну политику и има усаглашене планове са њом, као и да не сме да изгуби из
вида даљу перспективу.
- Наши
експерти, сопственим снагама, у јуну су направили пројекцију развоја ЕПС-а,
имајући у виду и преузете европске обавезе о смањењу емисија штетних материја -
навео је Шиљкут. - У документу „Зелени пут ЕПС-а“ предвиђено је колико ћемо
капацитета на угаљ морати да оставимо до 2035. године, које ће од старих
електрана бити повучене из погона и како ће изгледати инвестиције ЕПС-а у
зелену енергију. Без извора као што је будућа реверзибилна хидроелектрана
„Бистрица“, не може бити зеленог пута ЕПС-а и тај пројекат је у другој фази
развоја инвестиционе техничке документације. Очекујемо да до краја 2023. године
то буде завршено, уследиће израда документације за пројектовање, а затим ће
моћи да се гради и да РХЕ „Бистрица“ буде на мрежи најкасније 2031. године.
Шиљкут каже
да је у току изградња ветропарка „Костолац“, који ће
имати снагу 66 мегавата, а за исто подручје планирају се и ветропаркови Стишко
поље 1 и 2, сваки по 500 мегавата. Он је навео и да су соларне електране
планиране на пепелиштима термоелектрана „Колубара А“ и „Морава“ када оне буду
затворене, као и за поједине касете пепелишта ТЕ „Никола Тесла“. Прва која ће
бити завршена је мала соларна електрана у костолачком подручју од 10 мегавата.
До јуна 2023. очекује се да нови Б3 блок ТЕ „Костолац Б“ почне пробни рад, а да
од септембра буде на мрежи.
- То је
блок од 350 мегавата, имамо обезбеђен енергент и биће нови капацитет за следећу
зимску сезону за коју многи сматрају да ће бити критичнија од ове – рекао је
Шиљкут.
Шиљкут је
објаснио и да је основан Научни савет ЕПС како би представници академске
стручне јавности, факултета и института помогли да се на зеленом путу сагледа
шта је стратешки примењиво у Србији, а Стручни савет ЕПС је од повременог
постао стално тело. Формиран је и Научни одбор за техничке иновације, који ће
се бавити конкретним иновативним решењима.
Да је
ситуација у ЕПС-у далеко боља него пре годину дана, али да треба још пуно
радити да би био на чврстим ногама оценио је Жељко Марковић, лидер за сектор
енергетике и ресурса у консултантској кући Дилојт Србија.
- Примена
краткорочних мера које је спровело ново руководство ЕПС-а довело је до
стабилизације ове компаније – рекао је Марковић. - Увозом угља побољшао се
квалитет производње, ЕПС боље управља системом и трговином, због чега је у
децембру био и извозник струје. Стабилности су допринеле и гасне електране, а
цена гаса била је повољнија у односу на цену електричне енергије на тржишту.
Марковић
очекује да ће в. д. директора ЕПС-а Мирослав Томашевић наставити да одржава
обећање и да ће се радити у смеру да се ситуација још побољша и буде још
стабилнија. Он каже да у 2023. треба спровести реструктурирање ЕПС-а, побољшати
ефикасност и смањити трошкове пословања, а међу дугорочним мерама су развој
нових инвестиција и оријентација ка обновљивим изворима енергије.
Говорећи о
будућности термокапацитета на угаљ, Марковић каже да је ЕПС започео рад на
откривкама нових поља и побољшању ефикасности термоелектрана. Он истиче да
Србија мора да има стратегију како да то урадимо у наредних 20 до 30 година на
најбољи начин и да транзиција буде праведна према радницима на коповима у
Колубари и Дрмну, како не би били њене жртве.
