ЕПС је кичма стабилности Србије и региона

​

„Електропривреда Србије“ је кључна компанија за стабилност енергетског система, не само Србије, већ и региона, и зато је важно за Владу, читаву земљу и регион да буде вођен на начин који омогућава да буде дугорочно стабилан и кичма сигурности снабдевања електричном енергијом у овом делу Европе, један је од закључака четврте у серији конференција које организује „Балканмагазин“, у сарадњи са ЈП ЕПС.

- Довођење расположивих капацитета у ниво са важећим прописима ЕУ, када је реч о заштити животне средине, је приоритет. ЕПС је убедљиво највише уложио у ту област у Србији, више од 400 милиона евра. Са нових милијарду евра које ће бити инвестиране у наредних пет до седам година наша постројења ћемо довести у ниво параметара који су дозвољени у Аустрији, Немачкој и другим земљама. Навикли смо да ЕПС буде џак за бокс и када има, али и када нема разлога за то. Резултати сада демантују те разлоге – рекао је Александар Антић, министар рударства и енергетике у Влади Србије.

Милорад Грчић, в. д. директора ЈП ЕПС, истакао је да је циљ да ЕПС буде најмодернији систем и да се, што се тиче екологије, приближи циљу да буде „егал“ са земљама које су достигле највише стандарде када је реч о заштити животне средине. Он је напоменуо да се, они који говоре о прекиду коришћења угља у Србији, у ствари залажу за увоз електричне енергије и енергетску зависност земље.

- ЕПС две трећине електричне енергије произведе на бази костолачког и колубарског угља, што значи стабилност производње електричне енергије. То подразумева економску, политичку и геополитичку стабилност. ЕПС не користи новац из буџета, већ је један од највећих уплатилаца средства у државни буџет, са 7,5 до око девет одсто укупних примања на нивоу године – истакао је он.

Саво Безмаревић, извршни директор за техничке послове производње енергије, рекао је да је у последњих 15 година уложено 1,4 милијарде евра у капиталне ремонте. Када се рачунају и мањи ремонти и пројекти, та цифра је око 2,5 милијарди евра.

Директор Сектора за стратегију Александар Јаковљевић истакао је да је тек после завршетка кризног периода у Србији, ЕПС могао да покрене улагање у достизање европских еколошких стандарда.

- Ми смо у тај процес ушли знатно касније од западноевропских компанија. Када смо дошли у позицију да можемо тиме да се бавимо резултати су видљиви – рекао је Јаковљевић и додао да су на пример емисије прашкастих материја смањене са око 66.000 тона у 2003. години на 8.500 тона у 2018. години. Он је најавио и да ће само на основу планова развоја ЕПС до 2027. године инвестирати око 4,6 милијарди евра у све области пословања.

Александар Јововић, професор Машинског факултета у Београду, објаснио је да се велики број чланица ЕУ дуго усаглашавао са прописима, њихове привреде су се развијале, а дуго времена им је требало да смање своје штетне емисије.