Нови зелени мегавати стратешко су опредељење „Електропривреде Србије“ и то потврђује Зелени пут ЕПС-а, документ који обједињује најважније инвестиционе пројекте у области обновљивих извора. Базна енергија из угља јесте стварност и садашњица нашег електроенергетског сектора, али на траси декарбонизације и енергетске транзиције заокрет ка ОИЕ је једини начин да и наредних деценија енергетика буде главни ослонац економског развоја Србије.
- Инвестиције у изградњу капацитета из ОИЕ за ЕПС и јачање зеленог портфолија сигуран су пут да ЕПС остане један од најјачих енергетских играча на Западном Балкану – каже Мирослав Томашевић, в. д. директора ЕПС. - Према садашњим проценама, у наредних 15 година удео обновљивих извора у производном портфолију ЕПС-а могао би да порасте са садашњих нешто више од 3.000 мегавата на више од 7.000 мегавата до 2038. године, што је више него дуплирање снаге електрана које користе ОИЕ. Реализација планираних инвестиција, вредних око 4,8 милијарди евра, оснажила би енергетску крвну слику ЕПС за нових око 4.000 мегавата.
На овај начин, учешће ОИЕ у укупним инсталисаним капацитетима ЕПС-а порасло би са 36,9 одсто на око 63 одсто до 2038. године. Динамиком реализације ових инвестиционих пројеката и производња електричне енергије из ОИЕ у оквиру ЕПС-а била би повећана са садашњих око 10.000 гигават-сати на 16.500 гигават-сати у 2038. години, чиме би садашњих 30 одсто произведене енергије из ОИЕ порасло на готово половину укупне производње. Како истиче в. д. директора ЕПС, највећи скок удела ОИЕ планиран је у наредних седам до осам година, а континуирани развој и реализација пројеката биће настављени од 2031. до 2038. године. Томашевић истиче да су поједини пројекти планирани у оквиру Зеленог пута ЕПС-а већ добили подршку и зелено светло Европске уније. У оквиру 28. позива за добијање техничке помоћи из програма ЕУ Вестерн Балкан Инвестмент Фрамеwорк (WБИФ) и 7. позива за суфинансирање инвестиционих пројеката путем ВБИФ, ЕПС-у су одобрена средства бесповратне развојне помоћи у укупном износу од 49,02 милиона евра. Реч је о четири пројекта: ревитализација „Власинских хидроелектрана“ 16,1 милион евра, изградња ветропарка „Костолац“ 31,2 милиона евра и израда инвестиционо-техничке документације за развој пројеката соларних електрана „Морава“ и „Колубара А“ по 860.000 евра. Европски званичници позитивно су оценили пројекте ЕПС-а и дали су им подршку, што је подстицај за развој будућих пројеката и потврда да је ЕПС на добром путу. Тако је Европска инвестициона банка изразила спремност за суфинансирање пројеката ревитализација постојећих хидроелектрана „Бистрица“, „Потпећ“ и „Ђердап 2“, као и изградње реверзибилне хидроелектране (РХЕ) „Бистрица“.
Према речима првог човека ЕПС, најзначајнији пројекти ЕПС-а у области ОИЕ подразумевају градњу хидрокапацитета, као и ветро и соларних електрана. У 2024. години очекује се завршетак ветропарка „Костолац“ снаге 66 мегавата, а инвестиција је вредна 118,64 милиона евра. У тој години би требало да буде завршена и соларна електрана „Петка“, снаге скоро 10 мегавата, а у првом кварталу ове године очекује се тендер за извођача радова. У току је тендер за избор извођача радова за соларну електрану на крововима ТЕНТ А, која би, такође, требало да производи прву зелену енергију почев од 2024. године. Томашевић каже да је годину дана касније планирано да соларни панели буду постављени и на крововима друге велике термоелектране, ТЕНТ Б. И на пепелиштима термоелектрана „Колубара А“ и „Морава“, уз најављену помоћ кредитора ЕБРД и КfW, биће инсталисано 71 и 45 соларних мегавата, док су на подручју Костолца планиране соларне електране „Средње костолачко острво“, снаге 97 мегавата и „Кленовник“ од око 250 мегавата. Није занемарена ни могућност даљег искоришћења потенцијала ветра, јер су на локацији Стишко поље код Костолца планирана два ветропарка од по 500 мегавата, а укупна инвестиција процењена је на 1,5 милијарди евра.
- Неопходну резерву енергије за балансирање варијабилних обновљивих извора – сунца и ветра, обезбедиће кључни пројекат у реализацији зеленог сценарија – РХЕ „Бистрица“, планиране снаге 628 мегавата. Користи од овог пројекта су вишеструке за читав електроенергетски систем. Она ће омогућити улазак нових чистих мегавата из соларних и ветроелектрана, а могла би бити на мрежи до 2031. године, односно на време да омогући прихват планираних електрана на варијабилне ОИЕ у средњем року – каже Томашевић.
Даљи развој зеленог сценарија захтеваће додатну подршку у погледу акумулације енергије. За то ће бити потребан развој и реализација амбициозног пројекта РХЕ „Ђердап 3“, у две фазе, до 2037. године. Он ће на мрежу додати два пута по 600 мегавата. И правовремена планска ревитализација производних објеката је од пресудне важности за енергетску сигурност – она се брижљиво припрема и изводи, потврђујући правило да се у енергетици мора планирати годинама унапред. Осим што повећавају поузданост рада електрана, ревитализације продужавају радни век, а доносе и додатне мегавате инсталисане снаге и драгоцене гигават-сате електричне енергије. Зато ЕПС у наредним годинама планира ревитализацију ХЕ „Бистрица“, која би требало бити завршена до 2027. године, као и ревитализацију и повећање снаге за 40 мегавата у ХЕ „Ђердап 2“, етапно на свих 10 агрегата, до 2032. године. Нових укупно 11,8 мегавата, у оквиру ревитализација, добиће и „Власинске хидроелектране“ и три агрегата ХЕ „Потпећ“, уз претходну уградњу и четвртог агрегата у ХЕ „Потпећ“, снаге 12,7 мегавата.
- Овакав сценарио стратешког развоја ЕПС, заснован на коришћењу ОИЕ којима Србија располаже, омогућио би постепено смањење коришћења сада доминантног енергента – лигнита. До потпуне замене другим базним енергентом, нова, зелена енергија би све више доприносила енергетској сигурности и независности Србије и ЕПС. То је веома значајно у времену енергетске кризе, када се енергија и енергенти потврђују као кључни фактори за опстанак и развој националних економија – објаснио је Томашевић.
