Page 23 - EPS ENERGIJA 50_avgust 2019

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
август
2019.
|
23
се отворила могућност извођења
значајних радова на градилишту –
истакао је Лазовић.
Предуслов за почетак производње
опреме је давање сагласности
техничке контроле на пројектну
документацију, као и усвајање
документације контроле квалитета.
До сада је техничка контрола усвојила
пројекат за грађевинску дозоволу, а
усвојена је и документација система
квалитета (QCP, EQCP и ITP).
У јануару 2019. године Fidic
инжењер је послао обавештење
да су испуњени услови за почетак
производње главне опреме – котла,
турбине и генератора. У овом тренутку
предвиђено је око 130 различитих
произвођача делова и опреме на
пројекту, док је предвиђени број
планова испитивања и контролисања
око 500, од чега је одобрено 80 одсто.
Почела је производња опреме за
систем хемијске припреме воде, црпну
станицу, димњак, ГТС (главни технолошки
систем), постројење одсумпоравања
димних гасова, систем кречњака и
влажни електрофилтер. Напредак
извођења радова на градилишту
условљен је израдом пројеката.
– Припремни радови за цело
градилиште обухватају изградњу
привремених саобраћајница, ограде
градилишта, напајање градилишта
електричном енергијом, водом,
израду канализације и свега
неопходног за несметан и безбедан
рад на градилишту. Сарадња са
кинеском страном је на завидном
нивоу. Очекујемо да до краја 2019.
године завршимо генератор, део
котловског постројења, загрејаче
високог и ниског притиска и
деаератор и челичну конструкцију
котла, а затим да се почне
производња на осталој опреми за
коју се буду стекли услови – рекао је
Лазовић.
Планирано је да се до краја године
заврше и грађевински радови на
системима хемијске припреме воде,
димњаку и пумпној станици.
– План је и да се за систем ГТС
заврши темељ и почне монтажа
челичне конструкције, као и да
почну радови на системима за
одсумпоравање димних гасова,
кречњака, као и влажном
електрофилтеру – додао је Лазовић.
П. Животић
Румунијом, у складу са конвенцијом
ESPOO o прекограничном утицају на
животну средину.
– Пројекат је због бржег добијања
грађевинских дозвола, као и почетка
радова, подељен на 14 фаза. Радови
се интензивно изводе у три правца:
израда пројектне документације и
прибављање дозвола и сагласности,
затим израда и испорука опреме, као и
извођење радова на локацији. Један од
главних предуслова за почетак израде
опреме и почетак извођења радова на
градилишту је израђена документација,
као и добијање сагласности од
одговарајућих институција – рекао
је Жељко Лазовић, руководилац
портфолија кључних инвестиција ЕПС-а.
Сва документација у потпуности
се усклађује са прописима Републике
Србије. У периоду од 2016. године до
данас добијена је енергетска дозвола,
затим решење о давању сагласности
на Студију о процени утицаја на
животну средину пројекта, а потом и
локацијски услови од Министарства
грађевине и саобраћаја.
– До сада је добијено осам
грађевинских дозвола, које обухватају
више од 85 одсто пројекта, чиме
Партнери
Пројекат у Костолцу
реализује се на основу
међудржавног споразума
Србије и Народне
Републике Кине о
економској и техничкој
сарадњи у области
инфраструктуре,
укључујући и област
енергетике. Пакет-
пројекат за ТЕ „Костолац
Б“ оквирно је уговорен
2010. године са
компанијом CMEК (China
Machinery Engineering
Corporation), једном од
две највеће кинеске
компаније из области
енергетике, и одвија се у
две фазе.
Производња електричне енергије у Костолцу
До краја јула 10 одсто изнад плана
К
остолачке термоелектране су и
током јула биле у ремонту, тако да је
електроенергетском систему Србије предато
укупно 124,9 милиона kWh електричне енергије. Блок
Б2 ове године пролази кроз свеобухватни капитални
ремонт који ће трајати приближно шест месеци, тако
да овогодишњи план производње за костолачке
термоелектране износи 5,5 милијарди kWh.
Када се посматра годишњи план производње, обе
термоелектране у Костолцу испоручиле су закључно
са 31. јулом укупно 3,6 милијарди kWh електричне
енергије, што је 10 одсто изнад плана. Блокови
ТЕ „Костолац А“ су у том периоду произвели 1,1
милијарду kWh, односно блок А1 је произвео 350,3
милиона kWh, док је блок А2 дао 755,6 милиона kWh
електричне енергије. Седмомесечна производња
остварена у ТЕ „Костолац Б“ износи 2,5 милијарди
kWh, што је сумарни учинак блока Б1, који је у
поменутом периоду дао 1,2 милијарде kWh, и блока
Б2, који је произвео 1,3 милијарде kWh.
И. М.