Page 27 - EPS ENERGIJA 50_avgust 2019

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
август
2019.
|
27
– По позиву шефа смене или
систем инжењера одлазимо на
блок и решавамо проблем. Било
која интервенција да је у питању,
ми делујемо из просторије DCS-а.
Имамо две радне станице управљања
које користимо само ми, где имамо
прегледност свих уређаја у пољу, оба
блока и спољних уређаја. Углавном се
све решава на месту, јер су то велики
ормари. Комплетно ожичење ормара
радимо у радионици само када не
можемо на лицу места – каже Илић.
У радионици смо затекли један
ормар на којем, како нам је објаснио,
мора да се уради комплетно
ожичење са новим картицама, новим
управљањем, а потом ће бити враћен у
погон и служиће за управљање дизел-
агрегатом, чија је реконструкција у
току. Нисмо затекли комплетан састав
тима, јер су неки били на другом
терену, али је остатак екипе био за
радним столовима, на којима се, како
су рекли, испитују моторне клапне,
вентили и разни други делови појединих
уређаја. Недавно је у радионицу стигао
и испитни сто за испитивање момента
свих моторних вентила.
– Организација ове групације је
таква да сви морамо све да знамо, јер
је мали број људи у односу на обим
посла и нико не дужи засебан сто.
Ја сам овде од 2007. године и тада је
било дупло више запослених у овој
радионици – каже он.
Пре неколико месеци
аутоматичарска група је увећана за
једног члана. Средином марта ове
године у овај тим је ускочио Радослав
Корлат, водећи инжењер за процесне
рачунаре и комуникације.
– Када сам дошао, буквално сам
имао неких десетак дана адаптације на
нову средину и колеге. Тада је кренуо
ремонт блока 1, а потом и ремонт
блока 2, што је за мене било велико
искуство, јер су ово ипак највећи
енергетски капацитети у овом делу
Европе – каже Корлат.
Наши домаћини одвели су нас и
у просторију где су смештени сви
управљачки ормари DCS система и где
је, на коти од осам метара, смештен
мозак највећих термоенергетских
капацитета Србије. У њој се, за време
ремонтних радова, инсталирају две
радне станице преко којих се управља
уређајима у погону и врше испитивања
сваке клапне, вентила и свега другог,
пре пуштања блока у рад.
М. Вуковић
такво растерећење, које је доста
специфично, сведемо на ту меру да ће
од 10 растерећења девет да се уради
како треба. То је велики успех. У ЕПС-у
не постоји електрана која има такав
вид растерећења, што је доста помогло
нашим људима да се осећају сигурније
у раду, јер аутоматика уради све што
треба и блок брзо уђе у стабилан
режим рада – наглашава Илић.
Милош Иванковић је додао да се
сада са новим системом управљања
пребацивање рада са електронапојне
на турбонапојну пумпу или обрнуто
ради аутоматски, а манипулација
руковаоца се своди на то да укључи
само једно дугме и посматра како
аутоматика обавља замену уређаја.
– То траје неких 20 минута и за
то време руковалац само надгледа
процес, чиме је драстично олакшан
њихов посао, а и цело постројење
поузданије ради – рекао је Иванковић.
Аутоматичари су истакли да, када
дође до растерећења блока, веома је
важно како онфункционише у режиму
„острвског“ рада. То подразумева,
кажу, да котао и турбина раде, а да је
производња електричне енергије мала.
Производи се онолико колико блок троши
и притом се ништа не даје у мрежу.
Када је 2016. године блок 2 после
ревитализације прикључен на мрежу,
тестиран је његов „острвски“ рад уз
помоћ колега из ЕМС-а. Захтев је био
да блок ради пола сата у овом режиму
рада.
– Блок је изведен на пуне
параметре од 650 МW и при таквом
раду развезали смо 400 kV прекидач, а
тиме и блок са мреже. Овај режим рада
подразумева и растерећење ложишта,
искључење млинова, а рад у тако
малим параметрима повлачи и испад
ТНП пумпе и додатно растерећење у
њој – сећа се Иванковић.
„Острвски“ рад иначе показује
како блок функционише, у каквом
су стању постројења и како су она
подешена. Блок је радио пола сата без
икаквих проблема, а утисак је, како
наглашавају, да је могао да ради и
дуже у овом режиму.
Испитни столови за
уређаје
Током посете радионици у којој су
смештени мајстори за аутоматику на
вратима је био списак од 11 имена.
„Тренер“ ове екипе је Александар
Горгиевски, пословођа за управљање
и заштиту, који нам је рекао да чланови
његовог тима само по потреби овде
интервенишу: ожичење ормара, вентила
или неких кутија. Иначе, највећи део
посла се обавља на другом терену, у
просторији где су ормари DCS система,
на коти од осам метара у погону.
Турбонапојна
пумпа
Турбонапојна пумпа
(ТНП), која је специфична
за оваква постројења,
посебна је турбина која у
нормалном раду блока
напаја котао са водом.
Постоје и две
електронапојне пумпе
које су у резерви и
користе се само при
кретању и заустављању
блока. У случају испада
ТНП, оне се покрећу и
морају да за 17 секунди
успоставе проток воде ка
котлу (око 500 тона воде
на час), а притом је
потребно да се редукује и
рад ложишта котла
искључењем млинова.
После једног таквог
великог поремећаја,
велики је изазов за
аутоматичаре да се блок
поново доведе у стање
стабилног рада.
Испитивање
момента
вентила
На столу за испитивање
момента вентила ради се
испитивање силе
напрезања вентила.
– Сваки вентил има
момент и крајњи
прекидач, значи дуплу
заштиту, и веома је важно
да се испита та прва
заштита да не би дошло
до трајног оштећења
вентила. Испитивања су
изузетно прецизна зато
што су у питању велики и
снажни погони, тако да
сваки вентил мора добро
да се испита да би се
ставио у погон – каже
Александар Илић.