Page 53 - EPS ENERGIJA 50_avgust 2019

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
август
2019.
|
53
три одсто испуњења, док Словачка и
Немачка са по 12 одсто једва да боље
пролазе. Просечна оцена за ЕУ као
целину је, како наводи Еуроактив, 29
одсто испуњења.
Немци попуштају
У јавност је процурио нацрт
немачког извештаја о напретку
Energiewende за 2019. годину. Према
нацрту тог документа, предвиђа се
да Немачка неће ни приближно да
оствари амбициозне националне
циљеве за смањење потрошње
енергије и емисије гасова са ефектом
стаклене баште. То се догађа упркос
широко прокламованом путу према
обновљивим изворима енергије, у
које ова земља обилно инвестира већ
годинама.
Ако се не предузму друге мере,
Немачка ће до 2020. смањити емисије
CO
2
за 33 одсто, што је мање од
зацртаног националног циља од 40
одсто. Транспортни и грађевински
сектор и даље су најпроблематичнији
сектори немачке енергетске
транзиције. У извештају даље пише да
су потребни огромни напори како би
се смањила потрошња енергије у оба
сектора.
Према анализи две невладине
организације Climate Action Europe и
Sandbag, 11 земаља ЕУ нема планове
за одустајање од угља или планира
само врло ограничено смањење
инсталираних капацитета до 2030.
године. Само осам земаља ЕУ, како
су утврдиле поменуте невладине
организације, има јасне планове за
уклањање угља из њиховог микса
производње електричне енергије, док
су две обећале да ће то учинити, али
без навођења прецизних датума.
Према тренутним плановима,
велика већина преосталих енергетских
капацитета ЕУ на угаљ биће до 2030.
године лоцирана у само шест држава
чланица: Пољској, Немачкој, Чешкој,
Бугарској, Румунији и Грчкој. Све у
свему, до тада ће бити 60.000 MW
инсталисаних капацитета ТЕ на угаљ,
што је за 58 одсто мање од данашњег
нивоа од 143.000 MW. Велика већина
ће бити лоцирана у Пољској (око
23.000 MW) и Немачкој (17.000 MW).
Председница Европске комисије је
пред великим искушењима и тешким
задацима проистеклим из њених
обећања. Није за утеху то што је у
осталом делу света ситуација још гора.
Уочи нове рунде климатских преговора
у УН у септембру ове године, ваља
истаћи да су земље потписнице
Париског споразума са предвиђеним
плановима смањења емисија тек на
трећини зацртаног до 2030. године.
Разлога за оптимизам нема, јер се
глобалне емисије и даље крећу по
оштрој узлазној линији која отворено
угрожава живот на планети.
Драган Обрадовић
наметање плаћања ваздухопловству
и поморској привреди за загађивање
атмосфере, као и увођење пореза
на прекорачење границе емисија
CO
2
, како би Европа постала први
климатски неутралан континент. ЕУ
је позвала своје чланице да убрзају
напоре на испуњавању климатских
циљева до 2030. године, пошто је
најновијом ревизијом утврђено да су
на правом путу да испуне свеукупни
циљ смањења емисија, али не и друге
специфичне циљеве. Наиме, извршна
власт ЕУ упозорила је, позивајући се
на нацрте националних енергетских
планова 28 чланица, да земље ЕУ у
неким областима заостају, укључујући
циљеве о уштеди енергије и употреби
обновљиве енергије. Наводи се да
највећи економски блок на свету не
успева да смањи емисије у великим
секторима запошљавања, као што
су транспорт, пољопривреда и
грађевинарство, одакле долази више од
половине укупних штетних емисија ЕУ.
Према писању Ројтерса, ЕУ је
„кратка“ у односу на циљеве у погледу
употребе соларне, ветро и других
обновљивих извора енергије. Према
тренутним плановима, очекује се
да ће учешће ОИЕ бити један до два
процентна поена испод циља од 32
одсто учешћа тих извора у укупним
електроенергетским капацитетима ЕУ
до 2020. године.
Национални енергетски и
климатски планови у свом тренутном
облику нису довољни за постизање
циљева енергетске ефикасности
и обновљиве енергије. У случају
обновљиве енергије постоји могућност
да су планирани доприноси мањи за
1,6 процентних бодова, а у случају
енергетске ефикасности за чак 6,2
процентна бода (у случају потрошње
примарне енергије) или шест
процентних бодова (у случају финалне
потрошње енергије). Заједнички циљ
је осигурати да збир националних
доприноса представљених у коначним
националним плановима одговара
барем циљевима уговореним на нивоу
ЕУ (32 одсто за обновљиве изворе
енергије и 32,5 одсто за енергетску
ефикасност).
Најновија анализа је показала да од
28 нацрта националних енергетских и
климатских планова које су поднеле
земље чланице ЕУ, ниједан није на
путу да до 2050. постигне нето нулту
емисију CO
2
. Шпанија је најближа
са испуњењем 52 одсто у низу
индикатора који обухватају укупан циљ
смањења емисије CO
2
. Према студији
коју је наручила Европска фондација
за климу, планови свих осталих су
испод 50 одсто испуњења. Словеначки
климатски план је последњи са оценом
Капацитети на
угаљ и даље
расту
Иако су одлуке о
улагању у
термоелектране на угаљ
пале на најнижи ниво у
овом веку, глобални
капацитети на угаљ
настављају да се шире,
посебно у земљама у
развоју у Азији. Сталне
инвестиције у електране
на угаљ, које имају дуг
животни циклус, изгледа
да имају за циљ
попуњавање растућег
јаза између све веће
потражње за енергијом и
изједначавања очекиване
производње из
обновљивих извора
енергије и нуклеарне
енергије. Без технологије
за хватање CO
2
и његовог
складиштења или
подстицаја за раније
затварање ТЕ на угаљ,
енергија из угља и високе
емисије угљен-диоксида
остаће део глобалног
енергетског система у
наредним годинама.
Очекују се озбиљни проблеми са ТЕ на угаљ
(преузето са сајта: en.wikipedia.org)