Page 62 - EPS ENERGIJA 50_avgust 2019

Basic HTML Version

62
|
ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
август
2019.
историја
У
говор о изградњи прве
јавне електричне централе
у Србији потписан је 3.
августа (по новом календару
15. августа) 1891. године. Према том
документу, концесионар Периклес
Цикос из Милана био је дужан да за
општину Београд у року од две године
изгради термоцентралу на Дорћолу
и почне да осветљава београдске
улице. Требало је да се на важнијим
улицама (дужине седам километара)
постави 65 боген-лампи, а на осталим,
дужине 55 километара, 1.000 сијалица.
Јачина сваке лампе биће 1.000 свећа,
а сијалице 16 свећа. Све лампе ће
светлети до 11 сати увече, а после
тога само половина од њих. „Кад ће
се лампе увече палити, а кад ће се
ујутру гасити, према добу године и
месечевим фазама, утврдиће надзорна
комисија нарочитом таблицом“,
писало је у уговору. Таблице паљења
и гашења објављиване су редовно у
„Београдским општинским новинама“.
Србија је проглашена за краљевину
1882. године, а Милан Обреновић
за краља.Идеја да се Београд
осветли било електричном или
плинском светлошћу, каже историчар
Александар Кале Спасојевић у
публикацији „Пионирски период
електрификације Србије од 1884. до
1914“, настала је као последица жеље
новог краља Србије да престонички
град преуреди и од урбанистички и
комунално запуштене оријенталне
вароши направи европски град. Та
одлука предвиђала је нивелацију и
уређење улица у градском језгру,
њихово поплочавање, уређење
тротоара, изградњу савремене
канализације и водовода, увођење
јавне расвете.
На београдским сокацима
Године 1884. општинска власт
основала је Комисију за проучавање
извесних општинских установа
у страним земљама. Требало је
брзо утврдити шта је најбоље и
најнеопходније за грађане. На челу
ове комисије био је професор хемије
Марко Леко. Једно од питања којим
се комисија бавила односило се и на
осветљење града. По задатку, чланови
комисије посетили су Темишвар,
Пешту, Берлин, Лајпциг, Беч и Брисел.
У извештају који су поднели по повратку
у Београд рекли су да су улазећи у
Темишвар, тада „једину варош у Европи
која је читава осветљена електриком,
очекивали море светлости, а наишли су
на апсолутну помрачину“. Наиме, прва
хидроелектрана у југоисточној Европи,
која је осветљавала Темишвар, није
радила због великих мразева. С друге
стране, поуздано и добро организовано
плинско осветљење оставило је
позитиван утисак на одборнике и
по повратку донели су одлуку да се
Београд осветли „светлећим гасом“.
Како наводи Спасојевић, утицајни
појединци, на стално инсистирање
професора физике Ђорђа Станојевића,
схватили су да је електрична енергија
будућност.
Проблем осветљења града се
поново налази на дневном реду
општине 1890. године. У октобру,
председник општине Никола Пашић
Историја, археологија, енергетика
Бурно лето 1891. године
Израдаправног
документа
оизградњи
прве јавне
електричне
централе,
термоцентрале
наДорћолуу
Београду
Београд почетком 20. века