Page 65 - EPS ENERGIJA 50_avgust 2019

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
август
2019.
|
65
мало класично дело истог писца под
називом „Теорија топлоте“. И та књига
била је написана истим, елегантним,
једноставним стилом као и „Материја
и кретање“. Овај мали уџбеник ми
је први пут пружио реалну физичку
слику о томе како се топлота претвара
у механички рад. Процес који је ту
био приказан одвијао се преда мном
врло често као процес у ложионици у
улици Кортланд. Посматрајући некада
тај процес, нисам ни сањао да се он
може описати онако како је то урадио
Максвел. Према њему, процес о коме
говорим могао се сматрати резултатом
неповезаних активности великог броја
малих немирних молекула, од којих
сваки, бар како се посматрачу чини, има
свој сопствени слободан начин кретања.
Али ево чуда: све те безбројне
гомиле молекула на крају, са
математичком тачношћу, своје
просечно дејство подвргавају
основном закону о претварању
топлоте, такозваном другом закону
термодинамике, који је открио Сади
Карно, велики француски инжењер. Та
мала класична књижица Максвелова
обавестила ме је и о томе да се у
свима случајевима у којима је реч о
врло великим гомилама које не раде
у складу, па било да су то разиграни
молекули или запослена људска
бића, мора при проучавању њихових
дејстава прибећи начину којим се
служе статистичари када сабирају
податке о разним занимањима
појединих народа. Узима се оно
што је просечно, што испада као
коначан исход свих тих дејстава
узетих заједно. Њутнова динамика,
која је тада већ два столећа била
главна духовна храна на Кембриџу,
о томе није ништа говорила. То је
била нова идеја у главама нових људи
који су, под вођством Максвеловим,
стварали нову науку која је далеко
сезала. До тог времена, Тиндалово
песничко описивање топлоте као
нарочитог облика кретања било је
моје јеванђеље за појаве топлоте.
Али Максвелов мали, једноставни и
скромни уџбеник, намењен сврси да
се у машти младих ученика изазове
радозналост, први пут ми је помогао
да дођем до свог властитог мишљења
о учењима која је Тиндал приказао
у својим лепим описима. На Рутовој
трпези за вежбање за строге испите
из математике није било ни мрве хране
која би у том правцу утицала на ђачку
душу, јер су се за том трпезом ови
атлети спремали за строге испите, а
не за истраживање физичких појава.
У тој Максвеловој књизи први пут сам
наишао на име Виларда Гибса, а од
Нивена сам дознао да је Максвел много
ценио Гибса. Овде треба да поменем
и то да је Гибс био први научник у овој
земљи који је написао сјајну расправу
о статистици примењеној на механику.
Када се у мају примаче крај
ускршњег рока, почех да се
премишљам о свом одмору преко лета.
Тај ми је одмор био потребан. Седам
месеци сталног вежбања са Рутом,
допуњеног читањем књига које ми
је он прописивао и читањем дивних
Максвелових књига, уродило је плодом
којим је био потпуно задовољан Нивен,
мој заштитник на колеџу Тринити. Тада
сам осећао да више нисам као гуска
која лута у магли. Преда мном је пут
био осветљен, обасјана мета којој сам
стремио. Али сувише сам пренаглио
у раду, те је била неопходно потребна
разонода. Коначно се одлучих да
обиђем које мало место у Француској,
па изабрах Порник, на француској
обали, на Атлантику, у департману Лоар
Анферијер. О том месту знао сам само
оно што сам прочитао у бедекеру, али
ми је оно изгледало као мало мирно
место у, коме ћу, поред тога што ћу
имати сасвим нову околину, имати и
прилике да научим француски. Максвел
је тако често и са толико поште
спомињао имена Ла Плас, Ла Гранж
и Ампер, да ме је већ било срамота
што дотле нисам научио француски.
А од Кембриџа до Порника путовало
се свега један дан, па кретох на пут са
врло малим пртљагом: са Кембеловом
књигом „Живот Максвелов“ и са једном
граматиком француског језика.
Приредила: С. Рославцев
једну историјску чињеницу која је
карактеристична за стање развоја
физике оних дана, а која је тесно
везана са напретком ове науке у току
последњих четрдесет година.
У вези са тим поменућу сада другог
великог америчког физичара чије
сам име, као и Роландово, чуо да се
први пут помиње у Кембриџу у оно
време. Био је то професор Вилард
Гибс са Јејлског универзитета. Знам
да ће многе моје млађе колеге бити
изненађене када сазнају да никад
нисам чуо за Енглеза лорда Рејлија
пре мог дипломирања на колеџу
Колумбија. А шта ће тек рећи на то
што у то време још нисам знао и
чувеног Виларда Гибса из Јејла у Њу
Хејвену из САД? Да ли ће ме осудити
за нечувено незнање за које је крив
колеџ Колумбија оног доба? То је било
неправедно, као што ће потврдити моје
следеће излагање.
Једном, после вечере, пријатно
сам се осећао у друштву неких 12
дипломираних студената Универзитета
Јејл у универзитетском клубу у Њујорку.
Међу њима је био и учени професор
Вилијем Велч, декан Медицинског
факултета на универзитету Џонс
Хопкинс. Тада је био и председник
Националне академије наука. Већина
присутних колега са Јејла били су
мојих година, или старији. Кладио
сам се да већина њих неће знати име
научника који је икада дипломирао на
Универзитету Јејл. Ниједан од присутних
није поменуо Виларда Гибса.
Када сам поменуо његово име,
искрено су признали да никад нису чули
за њега. А за то није требало кривити
ни њих ни јејлски колеџ. Да ли су моје
колеге, студенти из Кембриџа, који су
се припремали за трајпос испите из
математике, икада чули за њега пре
доласка на Кембриџ? Ако и јесу, било
је то случајно, исто онако као што сам
и ја случајно чуо за њега. Такав је био
дух оног времена. А против тог духа
борио се председник Барнард на колеџу
Колумбија. Такав дух он је сматрао
националном катастрофом. Но, на ово
питање вратићу се мало касније.
Класично дело о топлоти
Мало пре сам поменуо догађај
који је у тесној вези са главном
нити мог приповедања и зато му се
сада враћам. На почетку ускршњег
семестра, трећег семетра рада под
Рутовим руководством, стигао сам
колеге у групи и имао сам слободног
времена да се бавим и читањем
које није било у вези са студијима.
Нивена је јако импресионирало моје
одушевљено величање Максвелове
књижице „Материја и кретање“, па
ми је предложио да прочитам и друго
Фондација
„Младен Селак“
Пупинову аутобиографију
објавила је 2014. године
Фондација „Младен
Селак“, којој захваљујемо
што је омогућила
читаоцима да се, макар
делимично, упознају са
најзанимљивијим
деловима ове књиге.
Фондација је основана са
задатком да се бори за
афирмацију имена нашег
славног научника.
Амерички научник Џосаја Вилард Гибс