Page 13 - EPS ENERGIJA 63_oktobar 2020

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
октобар
2020.
|
13
за угљем постају све веће, тако да је
пројектована и високоаутоматизована
трећа фаза Суве сепарације од 2.000
тона угља на сат, која почиње са
радом 1980. године.
Стара топлана (бивша
термоцентрала у Вреоцима) није могла
да прати потребе повећања капацитета
паре, па је 23. јануара 1981. године
званично пуштена у рад нова топлана.
Захваљујући овом објекту могла је да
се изгради и нова сушара, којој је био
неопходан висок квалитет водене паре
као главног агенса за сушење угља.
Ново, савремено и
високоаутоматизовано постројење за
сушење угља, Сушара, капацитета
855.000 тона годишње, почела је да
ради 1986. године. Капацитети Мокре
сепарације постали су недовољни, па
је тај погон реконструисан, изграђено
је и ново пријемно место и тиме
повећан капацитет овог погона.
Као важан члан породице
„Колубаре“, чији лигнит већ годинама
сагорева у термоелектранама „Никола
Тесла“ у Обреновцу, „Колубара“
у Великим Црљенима и „Морава“
у Свилајнцу, „Прерадини“ погони
брину о поузданом снабдевању
термоелектрана и раду топлана и
котларница за бројне јавне и приватне
објекте широм Србије.
Када је 1956. године почела
производња, у постројењима за
чишћење колубарског лигнита Мокре
сепарације радила су 263 радника,
углавном неквалификоване струке.
Током шест деценија развоја на хиљаде
људи, почев од неквалификованих до
факултетски образованих, уткало је
свој прегалачки рад и знање како би се
„Прерада“ развијала и данас постала
значајан ослонац енергетике Србије. Сви
ти људи дали су немерљив допринос, а
њихова имена остала су забележена у
аналима овог колектива.
Т. Симић
К
ада је 23. септембра
1956. године прво
грумење прерађеног угља
угледало светлост дана,
у новосаграђеном погону Мокре
сепарације, вероватно нико није
ни слутио да ће се с временом у
Србији створити један такав сложен
и јединствен технолошки систем за
прераду и оплемењивање угља као
што је постројење у Вреоцима. Тај
датум остаће забележен у аналима
развоја „Прераде“. Током година које
су уследиле, отварањем једног по
једног новог погона, овом систему су
додавани нови елементи.
Само пола године касније, 28.
марта 1957, прорадила је Сушара
лигнита у Вреоцима, друга те врсте
у Европи, грађена по узору на
постројење за прераду угља које се
налазило у Аустрији. Прекретницу
развојног пута „Прерадиних”
погона чини 1969. година, када је
кренула прва фаза Суве сепарације,
капацитета 700 тона на час.
Следећа етапа проширења
овог објекта је градња нове линије,
такозване друге фазе 1976. године,
капацитета 1.300 тона на час,
која је пројектована искључиво за
снабдевање ТЕ „Никола Тесла“.
Потребе обреновачких термоелектрана
Рођендан „Прераде“
Више од пола милијарде за ТЕ
Према подацима надлежних служби, за 64 године рада у погонима за
прераду и оплемењивање угља прерађено је 668.034.968 тона угља
допремљеног са површинских копова. Од тога је за термоелектране
„Никола Тесла“, „Колубара“ и „Морава“ отпремљен 571 милион тона
угља, док је за остале потрошаче („Благојевић“, „Вискоза“, „Застава“)
дато око 4,6 милиона тона угља.
Сушари је за прање испоручено 70,5 милиона тона угља, при чему је
осушено 36,5 милиона. За широку потрошњу испоручено је 11,7
милиона тона сировог комада и коцке, док је за Топлану дато око 9,8
милиона тона угља. Произведено је око 33 милиона тона паре. Од тога је
Сушари испоручено 16,7 милиона тона паре, док је за „Кселу Србија“,
„Стакленик“ и грејање града Лазаревца и „Колубариних“ погона
испоручено 16 милиона тона паре.
Важна карика производње
За64 годинерадау
погонима запрераду
иоплемењивање
прерађено је668
милионатонаугља
допремљеног са
површинскихкопова
пољу“
Први одвоз
угља
Пругом Железничког
транспорта „Колубаре“
прве количине угља су
транспортоване давне
1952. године, када је
отворен површински коп
Поље „А“. До проширења
Железничког транспорта
долази отварањем нових
површинских копова
Поље „Б“ и Поље „Д“ и
изградњом постројења
за прераду и
оплемењивање угља.
нам још да на овој станици заменимо
око два километра гуме – рекао је он.
Урађеним послом и његовим
ефектима изузетно су задовољни и
запослени на систему. Његов први
човек Радан Крстајић, од пре три
месеца на овој позицији, истиче да
се много тога побољшало након
завршетка реконструкције, коју су
запослени сами радили.
– Због скраћења и новог положаја
траке материјал много боље иде на
њу и не враћа се на повратни бубањ.
„Одлагач 4“ је прешао са висинске на
дубинску страну без раскачивања, и то
је до сада у „Колубари“ једини случај,
јер је у преласку увек био закачен на
клизни воз – нагласио је Крстајић.
Како истиче, радови на шинама
и избацивање покривљених чланака
допринели су да сређени транспортери
омогућавају бољи рад багера, који
остварује максималан капацитет
копања и застоји су сведени на
минимум. Количина откопаног материја
по смени износи седам до осам хиљада
кубика чврсте масе.
Рударски пословођа Миодраг
Лучић истиче да је пре реконструкције
било застоја око 90 минута по смени,
углавном због затрпавања повратног
бубња. Задовољан је што су сада у
бољој позицији и људи и машине,
лакше је за рад, а истовремено, све
што је урађено довело је до повећања
производње.
Већ више од месец дана угаљ на
овом систему открива „глодар 4“,
багер „прелетач“, присутан и на
угљеним и на јаловинским системима.
Сада је његов задатак да откопа око
1,2 милиона кубних метара јаловине,
чиме ће пут до лигнита бити отворен
за „глодар 5“. У откривању ће му се
придружити и „глодар 3“ са другог
система док на њему не почне
годишњи ремонт.
М. Димитријевић