Page 47 - EPS ENERGIJA 63_oktobar 2020

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
октобар
2020.
|
47
– Фасцинантан је поглед са,
рецимо, 2.000 метара висине, када сам
скачући из авиона изнад Кикинде видео
Карпате – прича Војислав.
Иза себе има 178 скокова и исто
толико различитих искустава која
подижу адреналин у крви и остављају
без даха.
– Тај осећај ретко ко може да опише
– објашњава он.
Војислав Видић опробао се и
у стрељаштву, али и спортовима
на води. Био је пет година члан
кајакашког клуба „Лиман“, где је у
јуниорској конкуренцији неколико пута
освајао прво место на такмичењу у
Војводини и друго и треће у бившој
Југославији.
Ипак, поглед с висине из ваздуха
очарао га је много више и ту се
задржао до данас. Нада се новим
скоковима који ће му поново изазвати
осећај слободе, што, како тврди, може
да омогући само неколико секунди
слободног пада.
М. Јојић
В
ојислав Видић, електротехничар
енергетике, две деценије се
активно бави падобранством.
Овај Новосађанин одрастао
је на Ченеју, салашарском насељу
надомак Новог Сада, познатом и по
аеродрому са земљаном пистом где
је започео и усавршавао изузетно
занимљив хоби који оставља без даха.
Након завршене Средње школе
електроструке „Михајло Пупин“ у
Новом Саду, смер електромонтер
мрежа и постројења, 1996. године
Војислав Видић се запослио у тадашњој
„Електровојводини“ и постао део
екипе за одржавање дистрибутивних
трафостаница 20/10/0,4 kV.
– Тај посао сам обављао десет
година, а потом сам наредне две радио
у сектору енергетике и инвестиција
на издавању електроенергетских
сагласности. Сада сам у Служби
прикључака, која опслужује и енергетику
и инвестиције. Мој посао је да на терену
проверим конкретно да ли је подизвођач
испоштовао процедуру приликом
постављања прикључака – каже Видић.
У међувремену, Војислав се уз
рад стручно усавршавао. Поред тога,
завршио је ванредно и четрврти разред
електротехничке школе и стекао звање
електротехничар енергетике. Стекао
је пети степен стручне спреме, што му
је, како истиче, омогућио послодавац.
Природа посла је таква да највећи
део времена проводи на терену. Екипу
чине двојица колега и све се обави
веома брзо, у радно време, тако да
остатак дана препушта својој пасији –
падобранству. Све је почело 2001, када
је одлучио да се учлани у падобранску
секцију Аеро-клуба „Нови Сад“.
– Овим спортом бавили су се мој
отац, стриц, брат од ујака, кум. Растао
сам на Ченеју поред Новог Сада и
гледао како се они с лакоћом и жаром
спуштају из спортских авиона. Желео
сам да, по традицији своје породице,
одслужим војни рок у 63. падобранској
бригади у Нишу. Све се дешавало у
време деведесетих, када су се на овим
просторима одвијали ратни сукоби. Та
жеља ми се није остварила, али сам
свој први скок извео 2001. године –
сећа се Видић.
Након остварених 50 скокова, што
подразумева и оне са различитих
висина укључујући и слободни пад,
добио је титулу спортског падобранца.
Од тог момента постао је члан клуба и
добио лиценцу спортског падобранца,
што носи привилегију да може да
изводи скокове по целом свету.
Војислав Видић, референт у служби за прикључке у ЕД Нови Сад
Породично падобранац
И резервни падобран
Током падобранске каријере Војислав Видић је на скоку који је извео
изнад Бeчеја доживео пех спуштајући се клупским падобраном.
– Искочио сам под пуном опремом из авиона, који се налазио на 800
метара висине. Нисам знао да тај падобран, који је био исхабан од
употребе, није имао део опреме, траку која се повлачи да би се активирало
пилот-падобранче неопходно за стварање потиска и отварање куполе
падобрана приликом искакања. Уместо њега, повукао сам траку која ми се
нашла под руком и стабилизовала ме при паду, али није имала никакву
функцију. Имао сам десет секунди до земље и у том моменту сам успео да
отворим резервни падобран. Спасао сам се, а страх сам победио тако што
сам одмах остварио још једно искакање – прича Војислав.