Page 5 - EPS ENERGIJA 63_oktobar 2020

Basic HTML Version

С
унчани дани михољског
лета, мирис печених паприка
за ајвар, повратак јутарње
слане и почетак сезоне
грејања главна су обележја октобра
у Србији. С првим хладним јутрима
главни задатак постаје како загрејати
стан. Одговор је лак за домаћинства
прикључена на даљинске системе.
Од половине октобра радијатори би
требало да су топли.
Два кључна играча за грејање
грађана Србије су системи даљинског
грејања и „Електропривреда
Србије“. У медијима ЕПС називају
и највећом топланом у Србији, с
обзиром на број домаћинстава која
се греју или догревају користећи
електричну енергију. Грејалице,
термоакумулационе пећи или клима-
уређаји често су најлакши избор за
загревање станова. Стручњаци су
много пута понављали да је штета
користити електричну енергију на тај
начин, али због доступности и ниске
цене ситуација је у реалности другачија.
Редовна годишња анализа Агенције
за енергетику показала је да трошкови
грејања домаћинства која користе ТА
пећи и допуњавају их само по нижој
тарифи износе око 50.000 динара. Тај
трошак базиран је на прорачуну АЕРС
да је за грејање просечно изолованог
стамбеног простора од 60 квадрата
на 20 степени Целзијуса по 16 сати
дневно у целом стану, током 180 дана
у грејној сезони, потребна енергија
од око 9.000 kWh, односно око 150
kWh/м
2
. Иако допуњавање ТА пећи у
време више тарифе само током два
сата дневно увећава трошкове за
44 одсто, на 72.000 динара, многи и
даље користе електричну енергију за
грејање. То илуструје и податак да у
зимском периоду пад температуре за
степен повећава укупну потрошњу
електричне енергије за око 1,5 GWh.
Зато је у ЕПС-у увек битно да се уђе
спремно у зимску сезону и одговори на
све изазове веће потрошње. На време
се планирају и завршавају ремонти
у електранама и на коповима, чиме
се осигурава стабилна и поуздана
производња електричне енергије.
Поред редовне производње електричне
енергије, у зимској сезони топлотну
енергију директно из система ЕПС-а
испоручују два најстарија блока ТЕНТ А,
који греју Обреновац и околину,
ТЕ „Колубара“ греје Велике Црљене, а
из ТЕ „Костолац А“ греју се Пожаревац,
Костолац и околна села. ЕПС има
термоелектране-топлане у Новом Саду,
Зрењанину и Сремској Митровици.
Захваљујући еколошком систему за
биомасу ТЕ-ТО „Сремска Митровица“
овај град се греје спаљујући љуске од
сунцокрета.
Колико је важан начин на који се
грејемо, често постане јасно тек када
уместо да га само удишемо, почнемо
да „видимо“ ваздух. Дежурни кривац
су ПМ честице. Многи тада погледају
у димњаке термоелектрана, али нису
у праву.
Термоелектране ЕПС-а данас су
постројења у којима се реализују
највећи еколошки пројекти у Србији,
намењени првенствено унапређењу
квалитета ваздуха. ЕПС је досада већ
инвестирао око 500 милиона евра у
пројекте заштите животне средине. У
свим ТЕ завршена је реконструкција
електрофилтера, чиме су за чак 87
одсто смањене емисије прашкастих
материја, тј. ПМ честица. То јасно
показују бројеви, јер је 2003. емисија
ПМ честица из термоенергетских
постројења износила 66.626 тона, а
2019. је била 8.837 тона. Само у ове
пројекте смањења емисије прашкастих
материја уложено је 97 милиона евра.
Пример ефеката нових електрофилтера
је највећа ЕПС-ова фабрика струје
у Обреновцу, коју чине ТЕНТ А и
ТЕНТ Б, где је после реконструкције
електрофилтера емисија ПМ честица
осам пута мања него пре.
С друге стране, у индивидуалним
ложиштима и индустрији без икаквих
филтера сагори се око два милиона
тона угља, тако да више од 200.000
тона ПМ честица оде у ваздух, и то све
у време грејне сезоне. У ову рачуницу
требало би додати још и емисије
ПМ честица у саобраћају, као и ПМ
честица које настају у индустријским
постројењима у процесу производње.
Решење за овај проблем требало
би тражити путем којим иде ЕПС,
улагањем у технологије, системе и
мере које штите животну средину.
ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
октобар
2020.
|
5
уводник
Пише: Валентина Нешић, сарадник за односе с јавношћу
Пут ЕПС-а еколошки пример
Термоелектране
ЕПС-аданассу
постројења
укојимасе
реализују
највећи
еколошки
пројектиуСрбији
Илустрација
//
Ј. Влаховић