Page 51 - EPS ENERGIJA 63_oktobar 2020

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
октобар
2020.
|
51
безбедносну димензију. Поготово у
околностима поновног политичког
ривалства светских сила.
„Васток“, о којем је шеф
„Росњефта“ реферисао, обухвата
као инвестициона целина и изградњу
највеће поморске луке и терминала
на обали Карског мора. Име карског
терминала је „Север“ и градиће се на
западној обали Тајмирског полуострва.
Функција му је „да се понесе“ са
свеукупним транспортом везаним за
подухват – пре свега нафте.
Производња нафте требало би да
од 2030. досегне 115 милиона тона
годишње. Терминал ће бити завршен и
у функцији већ 2024.
– Биће кључан у подстицају
транспорта више од 80 милиона тона
нафте северним морским путем,
што је велики циљ председника
Путина, утврђен његовим тзв. мајским
декретима – навео је „Баренц обзервер“.
Осим на Тајмирском полуострву,
Сећинов (државни) „Росњефт“ активно
је укључен и у бушења на дну Карског
мора, обавестио је шеф компаније
шефа државе.
Гост Кремља је чак донео и предао
књигу о томе. Две офшор бушилице
овог тренутка раде у зони архипелага
Нова земља. Справе су довучене с
позиција наспрам Мурманска.
– Постоје индиције да поља на
којима се ради крију до 9,5 милијарди
тона геолошких резерви петролеја –
саопштио је Сећин Путину. – То ће бити
истински уникатно нафтно поље.
У јулу, месец дана пре Сећиновог
реферата шефу државе, агенције су
јавиле о „проналаску 20 милиона тона
(147 милиона барела) петролеја после
бушења на граници региона Јамало-
Ненец и Краснојарск“ („Rosneft strikes
again in the Arctic”, www.petroleum-
economist.com), тумачећи откриће
као производну потпору мегапројекту
„Васток“.
Новооткривено поље (Новоогено)
садржи и око милијарду кубних метара
гаса, наведено је. У оквиру истог
пројекта „Васток“ разрађује се и поље
„Пајаксхо“ на Тајмирском полуострву,
за које се зна још из ере Совјета. Мада,
„Пајаксхо“ није у поседу „Росњефта“,
него много мање познатог
„Њефтегазхолдинга“, у власништву
бившег председника „Росњефта“
Едуарда Худајинатова. Две фирме тек
треба да дефинишу партнерство у
продукцији у оквиру пројекта „Васток“,
пренела је агенција.
Петар Поповић
леда у том месецу од 1979, када је
(снимањем из сателита) и уведен
редовни мониторинг. Податак указује
„којом брзином напредује глобално
отопљавање“, коментарисао је један од
немачких климатолога.
„Одмор“ у опорезивању
Игор Сећин је донео у Кремљ и
филм о подухвату, ширу информацију
уз подршку експресивнијег медија.
„Росњефт“ настоји да дочара
ширину фронта којим се наступа
у остваривању програма. Државна
компанија лобира код највише власти
за финансијску, не само политичку
подршку. Кључ касе чува влада. И
то чврсто, држећи се високе стопе
опорезивања ренте од нафте.
То правило увео је још почетком
двехиљадитих година Алексеј
Кудрин, тада министар финансија,
инаугуришући тзв. резервни фонд.
Фонд је спасао Русију спољних дугова
и финансијских уцена са Запада.
Кудриново правило ужива политичку
заштиту председника Владимира
Путина. Сећин је добро проценио врата
на која треба закуцати. „Росњефт“
лобира за „холидеј“ (одмор) у
опорезивању, изузеће у државном
захватању – док траје напор који
подразумева програм „Васток“. То је
око четири године.
– Прекид у опорезивању је
неопходан, јер је режим опорезивања
тежак. Влада узима 90 до 95 процената
ренте за сваки барел извучен из
земље – коментарисао је Роналд
Смит, аналитичар инвестиционе банке
БЦС ГМ са седиштем у Москви. –
Иначе, „Васток оил“ је физибилан, у
смислу да они морају на некој тачки
да такав заокрет учине уколико желе
да одрже руску укупну продукцију. И
буде ли нафта резонски вреднована,
кажимо 50 до 60 долара за барел, нема
разлога да то не функционише.
Северни морски пут
Програм „Васток“ укључује градњу
танкера. Компанија рачуна на тзв.
северни морски пролаз. Отварање
северног морског пута за саобраћај
битно скраћује линије транспорта
исток – запад, Европа – Азија, у односу
на пловидбу Индијским океаном и кроз
Суец, те је нови пут чврсто уграђен
у планове Кремља за будућност.
Северни пут је политичка песма
милозвучна Кремљу. Пут би требало
да значајно придода престижу Русије.
Москва рачуна с многим неопходним
„бочним“ активностима од користи за
државу. Планирају се сервисирање,
одржавање, али у знатној мери и војно
обезбеђивање и контрола воденог
пролаза. Пут има и економску и
„Срећа“
После свега наведеног
„за“ и „против“, сведени
салдо информација о
„Росњефтовој“ офанзиви
на Кремљ указује то да ће
компанија ипак наплатити
флашу свог поклоњеног
арктичког петролеја.
– Пројекат је веома
обиман и има, дабоме,
велики потенцијал. Ја
вам желим срећу –
коментарисао је после
целе епизоде Владимир
Путин.
Ту „срећу“, коју је
председник Русије
пожелео компанији,
изразило би 40 милијарди
долара вредности
пореских олакшица
државе „Росњефту“
годишње током неколико
година, колико ће трајати
његова четири пута већа
инвестиција у „Васток“.
Међутим, на другој
страни – завршавање
пројекта омогућило би
раст годишњег БДП-а
земље за два одсто. То је,
говорећи председнику,
Русији обећао Игор
Сећин.