Page 53 - EPS ENERGIJA 63_oktobar 2020

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
октобар
2020.
|
53
снаге од 75.000 мегавата. Та
европска земља троши само 40 одсто
електричне енергије произведене
у нуклеаркама, а остатак извози и
годишње зарађује милијарде долара.
ЕУ најзначајнији фактор
Од земаља у нашем окружењу,
Румунија има нуклеарну електрану
„Черна вода“, а у плану је да се у тој
земљи до 2030. године изгради још
једна нуклеарка од 1.000 мегавата.
У Мађарској постоји једна
нуклеарна електрана „Пакш“ са четири
реактора, који производе око 40 одсто
електричне енергије у тој земљи. На
просторима бивше Југославије једина
нуклеарна електрана је „Кршко“ у
Словенији, а та земља намерава да
подигне још једну нуклеарну електрану
„Кршко 2“.
Европска унија као целина је
најзначајнији фактор за нуклеарну
индустрију у свету и зато су њени
планови у погледу нуклеарне
енергетике од пресудне важности
за будућност глобалне нуклеарне
енергетике. ЕУ је и највећи увозник
енергије у свету, увози 53 одсто
потребне енергије, уз годишњи
трошак од око 400 милијарди евра.
Иако је нуклеарна енергија доказани
извор такозване нискоугљеничне
електричне енергије која се може
пренети на даљину (осигурава више
од 50 одсто електричне енергије без
угљен-диоксида у ЕУ) и која даје
висок степен енергетске сигурности
– нуклеарни сектор у ЕУ суочава се
данас с великим изазовима. Неке
државе чланице се снажно противе
производњи у нуклеаркама, па се
тржишта електричне енергије често
прилагођавају популистичкој подршци
обновљивим изворима. У периоду до
2030. очекује се да ће због затварања
одређеног броја реактора – било
због тога што су на крају радног века
или због политичког уплитања –
изгубљени капацитети надмашити оне
који ће се добити из нових реактора.
Више од једне четвртине укупно
произведене електричне енергије
у целој ЕУ даје 128 нуклеарних
реактора (снаге 119 GWe), који раде
у 14 од 28 држава чланица. Половина
нуклеарне енергије у ЕУ производи
се само у једној земљи – Француској.
Укупно 53 јединице у три земље које
нису чланице ЕУ (Русија, Украјина и
Швајцарска) произведу око 17 одсто
електричне енергије у остатку Европе.
Дакле, извесно је да ће, свеукупно
посматрано, у наредном периоду
Европа и нуклеарне електране, за
разлику од досадашњих стремљења и
најава, све теже да се растају.
Драган Обрадовић
ценама због повећања енергетске
ефикасности, развијају обновљиви
извори енергије, задрже на столу
све технолошке могућности, као и да
се повећа цена емитованог угљен-
диоксида.
Према подацима Међународне
агенције за енергију, на глобалном
нивоу сада раде постројења у 372
нуклеарне електране, са укупно 440
реактора. Највише нуклеарки има у
САД – 106, затим у Француској 63,
Јапану 55, Русији 32, Немачкој 20.
Конкретно, у нашем непосредном
окружењу постоји чак десетак
нуклеарних реактора, у нуклеаркама
„Кршко“ у Словенији, „Пакш“ у
Мађарској, „Черне воде“ у Румунији,
„Козлодуј“ у Бугарској, а у последње
време се говори о изградњи нове
атомске електране „Белене“ у
Бугарској са два нуклеарна блока од по
1000 мегавата.
Апсолутни планетарни лидер по
броју нуклеарних електрана су САД
са 106 нуклеарних електрана укупне
инсталисане снаге од 102.000 мегавата.
Француска је већ деценијама
апсолутни европски лидер у
производњи електричне енергије
у нуклеарним електранама, јер
располаже са 63 атомке инсталисане
Нови нуклеарни капацитети у ЕУ
Тренутно је у току изградња нуклеарних електрана у само три државе
чланице ЕУ – Финској, Француској и Словачкој. Сви ови пројекти су већ
имали прекорачења трошкова и рокова. Нове јединице које ће се можда
појавити на мрежи пре 2030. године планирају се или уверљиво
најављују у Бугарској, Чешкој, Финској, Француској, Мађарској,
Литванији, Пољској и Великој Британији. Дугорочна будућност
нуклеарне енергије у ЕУ ће вероватно зависити од исхода ових
пројеката, који су релативно малобројни (осам или девет) – укупно их је
мање од оних планираних у Русији (23).
Према подацима „Евроатома“, у претходној години потрошачима у ЕУ
испоручено је више од 14.000 тона уранијума, што представља
четвртину светских испорука. Главни испоручиоци уранијума су
Канада (око 30 одсто, девет одсто Русија, по 15 одсто Нигерија,
Аустралија и Казахстан, са просечном ценом од 80,55 евра по
килограму).
Можда је интересантан и следећи податак, који се наводи као
аргумент у корист нуклеарне енергије - то су додатни трошкови да би
се задовољили критеријуми европске Директиве о индустријским
емисијама за велика постројења за сагоревање, која намеће строжа
ограничења емисије загађивача као што су оксиди азота, сумпор-
диоксид, жива и честице из великих постројења за сагоревање код
производње електричне енергије из угља. Технологије за смањење
емисије азотних оксида захтевају додатна два до четири евра за
смањење сумпорних оксида додатних шест до седам евра по
мегават-часу у трошковима производње електричне енергије.
То указује на могућност да би због тога трећина електрана на угаљ у
ЕУ могла да буде затворена, и то свакако отвара простор за
благонаклонији однос према нуклеарним електранама.
Izvor: tportal.hr / Autor: Neven Bučević
ЕУ најзначајнијифактор на свету
за нуклеарну индустрију
у погону
у изградњи
Белорусија
-
2
Белгија
7
-
Бугарска
2
-
Чешка
6
-
Финска
4
1
Француска
58
1
Немачка
8
-
Мађарска
4
-
Холандија
1
-
Румунија
2
-
Русија
36
7
Словачка
4
2
Словенија
1
-
Шпанија
7
-
Шведска
10
-
Швајцарска
5
-
Украјина
15
2
В. Британија 15
-