Page 60 - EPS ENERGIJA 63_oktobar 2020

Basic HTML Version

60
|
ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
октобар
2020.
У
септембру је обележен Светски
дан менопаузе, који има за циљ
да подигне свест о овом добу
у животу жене и укаже на медицински,
али и социјални значај, поготово у
савременом добу.
Менопауза представља природни
догађај у животу сваке жене, који
се најчешће јавља између 49. и 51.
године, и један је од најосетљивијих
периода у њеном животу. Савремене
жене данас и после 50. године увелико
још раде, живе пуним плућима, а
проводе трећину свога живота у
стању хормонског дефицита. Зато
превенција и третман поремећаја и
обољења условљених менопаузом
свуда у свету, па и у Србији, постају
важна и медицинска и социјална тема.
Међутим, лекари неретко морају да се
боре с незнањем и заблудама везаним
за примену хормонских лекова у
менопаузи.
С
ве већи број медицинских
студија указује на то да је
витамин Д пресудно важан у
лечењу особа које су се заразиле
коронавирусом, односно да може
спречити теже облике covid-19.
Некада се сматрао неизоставним
састојком терапија за јачање костију и
за развој мале деце, али у пандемији
коронавируса добио је сасвим нову,
важну улогу. Када га имамо довољно
у телу, постајемо много тежи плен за
овај вирус.
Све је почело пошто је студија
истраживача с Универзитета у
Хохенхајму повезала теже клиничке
слике covid-19 с недостатком
витамина Д код оболелих. Коронавирус
најопаснији је за дијабетичаре,
гојазне особе, људе с обољењима
срца и крвних судова и метаболичким
синдромом и старе, а за све њих је
заиста заједничко да имају мањак
витамина Д у организму.
Ствари, нажалост, нису тако
једноставне и постоје сумње да би
заражени короном избегли теже
манифестације болести тиме што би
им се подизао ниво овог витамина у
организму. Ипак, код људи старије
животне доби, који су витални, здрави
и активни и доста времена у току дана
проводе на сунцу, у природи, одиграва
се боља синтеза овог витамина.
Зато су они у предности над својим
вршњацима који ретко излазе из
куће или су смештени у домовима за
старе, а притом су и болесни. Људи
који витамина Д у организму имају
довољно или га узимају свакога
дана у облику таблета, односно
суплемената, можда су мало тежи
плен за коронавирус, али covid-19 их
свеједно може угрозити.
Према важећим смерницама,
односно водичима о препорученом
дневном уносу овог витамина, за
узраст од једне до седамдесете
године препоручена дневна доза
је 600 ИЈ, а за људе старије од
70 година препоручује се 800 ИЈ.
Витамин Д ћемо себи најлакше
обезбедити ако се излажемо
сунчевим зрацима: двадесетак
минута боравка на сунцу свакога
дана је сасвим довољно. Ни витамин
Д у таблетама не треба избегавати,
нарочито код особа које су старе
и ретко излазе из куће или код
хроничних болесника.
Недостатак витамина Д јавља се
обично зими, када се више времена
проводи у затвореном простору, али
и код људи који раде у ноћној смени,
код вегетаријанаца и особа које су на
дијети с малом количином масноћа.
Биохемијском анализом крви у свакој
лабораторији могуће је проверити
да ли имамо довољну количину Д
витамина и та анализа кошта око
2.000 динара.
П. О. П.
У млеку га нема довољно
Витамин Д је, иначе, већ додат многим намирницама, али је чињеница да је
тешко само преко хране доћи до препоручених 800 интернационалних
јединица. Јер, на пример, једно јаје садржи 20 ИЈ, једна супена кашика
маргарина обогаћеног витамином Де садржи 60 ИЈ, једна конзерва
туњевине 200 ИЈ, а два децилитра млека обогаћеног Д витамином – 98 ИЈ.
Дакле, да бисмо подмирили половину препоручене дозе од 400 ИЈ,
потребно је дневно појести 20 јаја или попити литар млека, а нема тог
стомака који ово може да поднесе. Млеко је несумњиво велики извор Д
витамина, али због савремених технологија прераде витамин се губи (па
се накнадно додаје или га уопште нама). Тако чак и ако пијемо литар млека
на дан, не значи да телу обезбеђујемо довољну количину витамина.
Витамин Д је адут у борби с короном
Вишеструке благодети Сунца
Светски дан менопаузе
За савремене жене године нису препрека
Нетреба
избегавати
витаминДу
таблетама,
нарочитокод
особакојесу
стареиретко
излазеиз
кућеиликод
хроничних
болесник
Женеданаси
после50. године
увелико још
раде, живе
пунимплућима,
апроводе
трећинусвога
животаустању
хормонског
дефицита
Дијагноза овог стања се поставља
на основу типичних симптома које
жена осећа, али и лабораторијских
анализа одређених полних хормона
(гонадотропина и естрадиола). Жена
око 50. године одједном почиње
да осећа нервозу, раздражљивост,
преосетљивост, несаницу, таласе
врућине, честа презнојавања, болове
у костима, мишићима и зглобовима,
варијације крвног притиска, који је
до тада био потпуно уредан. Неретко
жена пролази кроз тежак период
с партнером и осталим члановима
породице, праве се грешке на послу,
што представља проблем и за средину
и за жену, јер живи неквалитетним
животом. Игнорисање ових поремећаја
и објашњење да је све то природно
значило би негирање савремене
медицине.
Међународно удружење за
менопаузу предлаже да се свакој жени
око 50. године уради систематски
преглед, који ће обухватити основне
анализе крви, потом хормонске
анализе, ултразвук стомака, материце,
јајника, дојки, мамографију, преглед
дебелог црева и папатест грлића
материце. После таквог прегледа
знаће се какво је здравље жене
и уколико други проблеми нису
присутни, жена може да добије
хормонску терапију, али једном
годишње жена мора да одлази код
лекара на контролу.
П. О. П.
здравље