Page 65 - EPS ENERGIJA 63_oktobar 2020

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
октобар
2020.
|
65
челичну индустрију, а без ње велики
индустријски развој није могућ ни
у једној земљи. И тада се десило
чудо; један млади Енглез, чиновник
у лондонској полицији, начинио је
откриће коме је било суђено да
Немачкој омогући стварање велике
челичне индустрије. Био је то
Сидни Гилхрист Томас, проналазач
такозваног основног Бесемеровог
процеса. Помоћу овог метода гвожђе
са много фосфора лако је могло да се
прерађује у квалитетно гвожђе и челик.
То је почетком осамдесетих година
створило модерну челичну индустрију
у Немачкој.
Мој Немац ми је скренуо пажњу на
Вернера фон Сименса, пионира у овом
немачком покрету. Поред Хелмхолца,
Сименс је тада био највише поштовани
научник у Немачкој империји. Био је на
челу великог електричног предузећа
у срцу Берлина и свуда је било
познато да је представљао изванредну
комбинацију талента за апстрактне
науке и технику. Људи таквог кова
били су тада ретки, а ретки су и данас.
Чуо сам доста о њему на предавањима
из електротехнике која сам слушао
на Политехничкој школи у Берлину.
Видео сам га неколико пута. Његова
упадљива појава оставила је јак утисак
на мене и жудео сам да посетим
његово велико предузеће, у коме су
пријављене све врсте електричних
направа, од најпрецизнијих
електричних инструмената до највећих
типова мотора и динама, од којих су
многе биле његове конструкције и
проналасци.
У знак посебне пажње Хелмхолц
ми је дао препоруку за свог уваженог
пријатеља, који ме је изванредно
примио. Добио сам једно званично
лице да ме прати по предузећу,
које је било прво које сам уопште
посетио. Утисак који је оно оставило
на мене био је изванредан, али ме
је више импресионирала личност
самог Сименса. Што сам више
сазнавао о њему, био сам уверенији
да није било организације којом
је управљао геније већег домета
од Сименса. Његов однос према
апстрактним наукама и индустрији
најбоље се може приказати ако се
узме у обзир чињеница која је имала
великог значаја у историји физичких
наука. Он је те 1887. године основао
велики Физичко-технички институт и
завештао га немачкој нацији. Његов
први председник био је Хелмхолц.
Модерна наука о зрачењу лежи на
основама које је поставио Кирхоф и на
бројним експерименталним подацима
који су добијени у овом институту
под руководством Хелмхолца. Планк,
који је још док сам био у Берлину
наследио Кирхофа, био је несумњиво
надахнут овим експериментима када
је формулисао свој велики закон о
зрачењу. Физичко-технички институт
остаће увек споменик човеку који
је у Немачкој проповедао доктрину
тесне сарадње између апстрактне
науке и индустрије. Немачка је прва
прихватила ову идеју, а Сједињене
Државе прихватиле су је много година
касније. Хелмхолц и Сименс су за мене
увек представљали симбол овакве
кооперације.
Циљ моје посете Паризу био је
упознавање с академским светом
Француске и, у извесној мери, у
трагању за новим идејама у вези са
мојим проблемом из физичке хемије.
Нешто сам постигао у том погледу,
али оно што је највише било у мојим
мислима у Паризу није имало везе са
физичком хемијом или са академском
Француском. Мислио сам највише
о Немачкој, о њеном економском
и политичком јединству, о чему је
размишљала и већина Немаца на
универзитетима, без обзира на то да ли
су се бавили уметношћу, науком или
литературом.
Приредила: С. Рославцев
заостајали за најмање 10 година за
Гибсом. Сећајући с Токвилове оптужбе
да америчка демократија није ништа
учинила за апстрактне науке, добро
сам упамтио ово своје откриће. То
је било чисто и јасно мало откриће
с којим се сложио и Хелмхолц.
Предложио ми је да би из њега могао
извући материјал за своју докторску
дисертацију. Одмах сам се прихватио
предлога и отпочео експериментална
истраживања, а у исто време сам
студирао Гибса, Хелмхолца и друге
ауторитете, углавном немачке, из
подручја физичке хемије.
На крају првог семестра, а на
Вебстеров предлог, нас двојица смо
у лето 1887. године отишли у кратку
посету Паризу. Хтели смо да видимо
шта се дешава са физичким наукама
на Сорбони и Француском колеџу
и да упоредимо академски живот у
Паризу и Берлину. Остали смо тамо
три недеље и научили много нових и
интересантних ствари. Архитектонске
лепоте Париза, уметничке галерије и
музеји оставили су велики утисак на
мене. Као споменик величанствене
старе цивилизације, Париз је, по
мом мишљењу, био далеко испред
Берлина. Дух Лапласа, Лагранжа,
Фуријеа, Ампера, Арагоа, Френела,
Фукоа и Физоа био је присутан
у старим холовима Сорбоне и
Француског колеџа. Наслеђе једног
славног периода физичких наука у
Француској било је импресивније у
Паризу него одговарајуће наслеђе
у Берлину. Али на сваког великог
научника у физици и математици, који
су у то време радили у Паризу, као
што су Поенкаре, Хермит, Дарбу, Апел
и Липман, долазило је по неколико
научника у Берлину (...). Ако Париз
одражава дух Француске, а Берлин
дух Немачке, тада је Француска
представљала сокола сломљених
крила, а Немачка младог орла који је
тек открио изванредну снагу својих
крила. Изузетни духовни и материјални
полет нове царевине остављао је
на све стране студенте у време мог
боравка у Берлину изванредан утисак.
О томе сам доста размишљао и тражио
одговарајућа објашњења. Постојало
је увек једно објашњење које ми се
свиђало због своје једноставности. Чуо
сам га од веома ученог Немца. Ово је
била та прича: Немачка гвоздена руда
увек је имала доста фосфора, па чак
и она које су Немци нашли у Алзас
Лорену.
Хелмхолц и Сименс
Једино добро гвожђе које је
Немачка имала до 1880. године
био је „гвоздени канцелар“. Зато
Немачка није могла да гради
Фондација
„Младен Селак“
Пупинову аутобиографију
објавила је 2014. године
Фондација „Младен
Селак“, којој захваљујемо
што је омогућила
читаоцима да се, макар
делимично, упознају са
најзанимљивијим
деловима ове књиге.
Фондација је основана са
задатком да се бори за
афирмацију имена
Михајла Пупина.
Ернест фон Сименс, утемељивач немачке индустрије