Page 66 - EPS ENERGIJA 63_oktobar 2020

Basic HTML Version

66
|
ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
октобар
2020.
само турске ратне и трговачке лађе,
док је за остале народе био затворен.
Тек крајем 17. и почетком 18. века,
упоредо са слабљењем турске моћи и
после неуспеле опсаде Беча, превласт
Турске на Дунаву опада. У Подунављу
се јавља Аустрија, која у неколико
махова организује ратне походе против
Турске. Аустрија постаје господар
појединих стратегијски важних тачака
на левој обали и неких кључних острва
(Ада Kале), те тако сузбија дотадашњу
апсолутну турску превласт на Дунаву.
Томе доприноси и силазак Русије на
доњи његов ток. Сем турских, Дунавом
почиње да плове аустријске и руске лађе.
Дунав почиње да прераста у
значајну речну магистралу тек у 19.
веку. За престиж на њему боре се
разне велике силе, он је предмет
разговора на конгресима и мировним
конференцијама. На Париском
конгресу 1856. године Дунав је
проглашен међународном реком, чиме
се отвара могућност да њиме плове
бродови под заставама многих држава.
На Берлинском конгресу донета је
одлука о његовој регулацији.
Први парни брод запловио је
Дунавом 1817. године, а током
наредних деценија формирано је
неколико паробродских друштава.
Дунав није могао да добије значај речне
саобраћајнице који му по географском
положају и величини припада, не само
због разних политичких догађаја и
испреплетаних интереса великих сила
већ и због тога што се на његовом
средњем току налазила природна
препрека – Ђердапска клисура. Она је
својим подводним стенама, катарактима
и брзацима, нарочито за време малих
водостаја, била фактор ограничења
пловидбе. Зато се саобраћај на
Дунаву тада одвијао на деловима
узводно и низводно од Ђердапа. Само
најсмелији бродари усуђивали су се
да њиме прођу, али ту смелост многи
су платили хаваријом својих бродова.
Већина је заустављала своја пловила
пред улазима изнад и испод Ђердапа,
чекајући већи водостај, или су своју
робу претоваривали у мање дереглије и
проводили их кроз ђердапске катаракте.
Понекад су робу товарили на коњску
или воловску запрегу и обилазним
путевима долазили ди одредишта.
Због тога су нека насеља на овом
сектору пре регулације доживела
пуни просперитет. Такав је случај са
Дренковом и Оршавом на румунској
страни, и Поречом, доцније Доњим
Милановцем, на нашој страни. У њима
је током 19. века била развијена веома
жива трговина.
Приредила: С. Рославцев
П
рема легенди која има
историјску основу,
митолошки Аргонаути,
враћајући се бродом „Арго“
из Колхидије, први су запловили
Дунавом од његовог ушћа до садашњег
Београда и даље Савом. То је једна од
најраспрострањенијих верзија приче о
Аргонаутима. Овим догађајем почиње
историја пловидбе Дунавом, која траје
већ више од 33 века.
Избивши на Дунав, Римљани су
покорили све приобалне народе и тиме
постали апсолутни господари целог
тока ове реке. Они су и први у историји
успели да савладају пловидбене тешкоће
Ђердапа, увиђајући велики војни значај
Дунава за даља освајања и одржавање
своје простране империје. За четири
века, колико је Дунав био у њиховом
поседу, Римљани су на њему развили
жив саобраћај. О томе колику важност
су придавали тој великој саобраћајници,
сведоче њихови скоро једновековни
радови на пробијању пута кроз
Ђердапску клисуру. То је омогућило вучу
бродова кроз дотад несавладиве воде
клисуре. На остварењу тог подухвата
радила су четворица императора ове
велике државе (Тиберије, Клаудије,
Домицијан и Трајан).
После пропасти Римске империје,
важност Дунава за саобраћај опада,
да би током пет векова на њему замро
сваки промет. Разлози за ово леже у
непрекидним борбама са варварским
народима који су у надирању на
Балканско полуострво створили
општу несигурност за пловидбу. У
том периоду, сем локалног, другог
саобраћаја није било. Саобраћај
Дунавом обнавља се тек у 9. и 10. веку,
а нарочито је жив у 11. веку, за време
крсташких ратова, када Дунав постаје
важна саобраћајница између запада и
истока.
Када су Турци у 15. веку избили на
Дунав, и када су по освајању Србије
загосподарили већим делом његовог
тока, Дунав као речна магистрала губи
значај. Неколико векова њиме крстаре
Из ЕПС-ове библиотеке „Документи“
Траг о
прошлости
Библиотека „Документи“
покренутаје 2000. године
с циљем да се остави
трајни писани траг о
догађајима из прошлости
„Електропривреде Србије“,
да подсети на велике
људе, на њихове визије и
прегнућа, на идеје водиље
једног времена.
Велика саобраћајница
Бродове кроз Сипски канал у 19. веку вукла је локомотива
ЗапрестижнаДунаву
борилесевеликесиле.
Оречнојмагистрали
разговаралосена
конгресимаимировним
конференцијама
историја