Proizvodnja zelene energije i zaštita životne sredine su visoko na listi prioriteta „Elektroprivrede Srbije“ tako da je u saradnji sa američkom kompanijom E3 internešnel uspešno pokrenut projekat brzorastućih zasada vrbe, rekao je Milorad Grčić, v.d. direktora JP EPS.
Grčić je sa predstavnicima Vlade Srbije, ambasada, međunarodnih institucija i delegacije kompanije E3 internešnel obišao zasad brzorastućih vrba na obodu kopa Polje „G“ u RB „Kolubara“, koji predstavlja pilot fazu SLLES projekta (podizanje brzorastućih zasada biomase – energetske vrbe) u JP EPS.
– Glavni prioritet „Elektroprivrede Srbije“ je proizvodnja električne energije, ali odmah sledeći je proizvodnja zelene energije, odnosno povećanje procenta zelene energije unutar EPS-a i zaštita životne sredine. U ekološke projekte EPS je dosada uložio 540 miliona evra i nastavlja sa ulaganjem – rekao je Grčić.
On je naglasio da zaštita životne sredine ostaje prioritet, ali da se EPS-ov termo sektor mora očuvati, da bi Srbija imala stabilan energetski sistem i dovoljnu količinu električne energije, kako za građanstvo, tako i za privredu.
- Kada se kaže termo sektor podrazumeva se da tu postoje rudnici. I evo nas u rudniku gde smo krenuli sa jednim projektom za koji je sad evidentno da je na samom početku svog uspeha. Za sada imamo samo tri hektara zasađenih sa nekoliko vrsta vrba koje nisu iz Srbije, ali i jednu srpsku vrstu, koja se bori za svoje mesto, a ja sam siguran da će se izboriti – rekao je Grčić.
Danijel Berg, savetnik u kompaniji E3 internešnel, zahvalio je direktoru EPS-a na podršci i odličnoj saradnji u prethodnom periodu.
- Pre tri godine smo pričali o održivoj energiji, ponovo pričamo o tome i drago mi je zbog toga. Ovaj projekat je još dete. Nadamo se da će porasti i dugo proizvoditi energiju za Srbiju – rekao je Berg.
Predsednica kompanije E3, Boni Norman rekla je da projekat sa EPS-om omogućava rekultivaciju zemljišta, ali i stvaranje novih poslova koji će omogućiti lakšu i pravednu energetsku tranziciju i dodala da u Srbiji postoji 1,6 miliona hektara neiskorišćene i degradirane zemlje, zajedno sa odlagalištima rudnika.
- Jedva čekamo da ovaj projekat podignemo na viši nivo i da na jesen krenemo sa rekultivacijom na većoj površini i da na taj način pomognemo stvaranju bolje budućnosti – naglasila je Norman.
Projekat je podržala Austrijska agencija za razvoj.
