Izgradnja višenamenskog hidrosistema
„Lim – Zapadna Morava“ bila bi rešenje za sve aktuelniji problem energetske
stabilnosti, nezavisnosti i bezbednosti Srbije, uz regulisanje vodotokova,
obezbeđenje rezervi pitke vode i podsticanje privrednog razvoja zemlje, rekao je
dr Vladimir Šiljkut, savetnik direktora za poslovni sistem u JP EPS, na
predavanju na Elektrotehičkom fakultetu u Beogradu. U okviru predavanja
„Višenamensko korišćenje hidropotencijala kao moguća opcija perspektivnog
razvoja elektroenergetike, privrede i zaštite životne sredine u Srbiji“, Šiljkut
je studentima, profesorima i stručnjacima iz energetike predstavio projekat
hidrosistema „Lim – Zapadna Morava“, čiji se razvoj trenutno razmatra u
„Elektroprivredi Srbije“.
- Samo srce projekta i uslov za
realizaciju bila bi reverzibilna hidoelektrana „Bistrica“ i njena gornja
akumulacija „Klak“. Ugovor za izradu Idejnog
projekta, Studije opravdanosti i planskog dokumenta za RHE „Bistrica“ je pred
potpisivanjem i plan je da se izgradnja završi do 2030. godine. Nakon toga bi se
radilo na izgradnji sistema „Lim – Zapadna Morava“ – rekao je on.
Kako je objasnio, ovaj projekat bi
obuhvatio izgradnju tri brane i više hidroelektrana ili reverzibilnih
hidroelektrana, sa akumulacijama čija bi rezerva iznosila čak jedan
teravat-čas, što je više od trenutnih ukupnih kapaciteta EPS-ovih akumulacija.
- Ključni objekat u hidrosistemu
„Lim – Zapadna Morava“ bila bi brana Orlovača, visine čak 200 metara, sa
hidroelektranom, zatim derivaciona HE „Ljubišnica“, pa brana i HE „Roge“, zatim
derivaciona HE „Đetinja“, kroz čiji bi se tunel leti voda ispuštala u Zapadnu
Moravu radi navodnjavanja i poboljšanja kvaliteta vode u tom slivu. Na kraju
bi bila brana za vodozahvat „Svračkovo“, uz mogućnost da se i tu izgradi
hidroelektrana – precizirao je dr Šiljkut.
On je podsetio da je ovaj projekat
zamišljen još pre više decenija, kao i projekat RHE „Bistrica“.
- Sada je ideja da se dobri
projekti reafirmišu i inoviraju - rekao je dr Šiljkut dodajući da je njegov
doprinos projektu „Lim – Zapadna Morava“ predlog da se razmotri izgradnja
reverzibilnih hidroelektrana, ili da se bar uz hidroelektrane ostavi prostor za
naknadnu izgradnju pumpnih postrojenja, onda kada dostignuti nivo udela
obnovljivih izvora energije sa varijabilnom proizvodnjom u proizvodnom miksu to
bude zahtevao.
- Ove reverzibilne hidroelektrane
donele bi najveću moguću fleksibilnost elektroenergetskom sistemu Srbije i
omogućile veću integraciju OIE. Kroz ovaj projekat u narednih pola veka Srbija
bi obezbedila ne samo energetsku bezbednost i stabilnost, već i integraciju OIE
u najvećoj mogućoj meri. U sistem bi moglo da se priključi i više kapaciteta na
OIE nego što to predviđaju maksimalistički scenariji – istakao je dr Šiljkut.
Govoreći o vrednosti investicije i
mogućnostima za finansiranje, dr Šiljkut je naveo da je predlog da država kroz
pomoć iz EU i drugih fondova za zelene projekte obezbedi novac za finansiranje
brana, pristupnih puteva, hidrotehničkih i gravitacionih tunela, jer je to u
funkciji regulisanja vodotokova i smanjenja opasnosti od poplava, dok bi
energetski deo bio EPS-ova obaveza.
- Nadam se da će prezentacija
ovakvih, dobrih i perspektivnih ideja i projekata, najpre stručnoj, a potom i
široj javnosti, doprineti stvaranju bolje medijske slike i povratiti ugled i
poverenje u EPS. I tokom perioda u kom su oni bili narušeni, mladi, stručni i
kompaniji privrženi kadrovi JP EPS razmišljali su i delali, inicirajući
reafirmaciju tih ideja i projekata. Time su podstakli i nas starije kolege na
akciju, u pravom pravcu – zaključio je Šiljkut.
