Nove elektrane

TERMOELEKTRANA KOLUBARA B
Termoelektrana Kolubara B, snage 2x350 MW, locirana je na oko 40 km jugozapadno od Beograda. Projektovana je kao postrojenje za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, s namerom da se toplota isporučuje Beogradu. Izgradnja je počela 1988. godine. Deo opreme za termoelektranu je ugovoren i delimično isporučen (95% uvoznog dela kotlovskog postrojenja, čelična konstrukcija, blok transformatori, a u proizvodnji su i generatori). Građevinski i projektantski radovi su takođe delimično ugovoreni i realizovani. Realizovano je blizu 40% predviđene vrednosti elektrane. Do sada je izgradnja elektrane i rudnika finansirana sopstvenim sredstvima EPS-a i komercijalnim kreditima.
Nastavak izgradnje termoelektrane je planiran kao investicija kroz model strateškog partnerstva, pri čemu treba napomenuti da je u 2007. godini pripremljena neophodna dokumentacija za započinjanje tenderske procedure i kasnije realizacije samog projekta.

TERMOELEKTRANA TENT B3
Realizacija izgradnje novog bloka TENT B3, snage 700MW, planirana je kao deo postojeće termoelektane TENT B, a kao investicija kroz model zajedničkog ulaganjasa izabranim strateškom partnerom. U 2007. godini pripremljena neophodna dokumentacija za započinjanje tenderske procedure i kasnije realizacije samog projekta.

TERMOELEKTRANA-TOPLANA NOVI SAD
Realizacija rekonstrukcije TE–TO Novi Sad, planirana je kao kombinovani ciklus sa modernim tehničkim rešenjima, a kao investicija kroz model zajedničkog ulaganjasa izabranim strateškom partnerom. U 2007. godini pripremljena neophodna dokumentacija za započinjanje tenderske procedure i kasnije realizacije samog projekta.

PROJEKAT GORNJA DRINA
Jedna od mogućnosti za delimično ublažavanje potreba za električnom energijom do 2015. predstavlja i izgradnja hidroelektrana na Drini. Iako su mogućnosti velike, određeni ograničavajući faktori postoje i odnose se najviše na podelu vodenog resursa i integralno upravljanje slivom, kako u operativnom, tako i u investiciono-tehničkom smislu u oblastima energetike, vodosnabdevanja i zaštiti životne sredine.
Uvažavajući navedene činjenice, EPS će u narednom periodu intenzivno raditi na iznalaženju rešenja i zajedno sa EPRS kroz model zajedničkog ulaganja stvarati uslove za započinjanje izgradnje HE Buk Bijela, snage 225MW.

PROJEKAT  RHE BISTRICA
Suočavajući se sa sve potrebnijom vršnom energijom, izgradnjom RHE Bistrica snage 4x170MW, stvorili bi se uslovi za ublažavanje, a možda i prevazilaženje nedostatka vršne energije u okruženju, pre svega zahvaljujući velikoj akumulaciji rezervoara Klak od oko 80.000.000 m3 vode.
EPS će u narednom periodu intenzivno raditi na iznalaženju načina i sagledavanju mogućnosti da samostalno ili kroz model zajedničkog ulaganja stvori uslove za započinjanje izgradnje RHE Bistrica.

PREVOĐENJE VODA TOPLODOLSKE REKE U AKUMULACIJU ZAVOJ
HE Pirot, kod Pirota, kapaciteta 80 MW, sa akumulacijom Zavoj od 170.000.000 m3 vode, koja omogućava proizvodnju vršne energije od cca 120 GWh godišnje, puštena je u pogon 1990. godine.
Uporedo sa izgradnjom ove elektrane pripremana je investiciono-tehnička dokumentacija za prevođenje voda Toplodolske reke, čiji je višegodinji prosečni proticaj 2,0 m3/sec, u akumulaciju Zavoj. Prevođenjem se povećava prosečna godišnja proizvodnja u HE Pirot za oko 30 GWh i poboljšavaju energetske karakteristike elektrane. Voda će se u akumulaciju Zavoj prevoditi dovodnim tunelom dužine 5.625 m, prečnika 3,6 m. Do kraja 2001. godine probijen je dovodni tunel u dužini od 2.600 m. Ovi radovi su finansirani iz sopstvenih sredstava EPS-a. Za nastavak realizacije ovog projekta potrebno je usaglasiti dokumentaciju sa zahtevima lokalne uprave.

OSTALE HIDROELEKTRANE
Vodoprivreda i elektroprivreda zajednički pripremaju izgradnju hidroakumulacije i elektrane Arilje na reci Veliki Rzav u slivu reke Morave u Zapadnoj Srbiji. Akumulacija će imati korisnu zapreminu od 21 milion m3, a elektrana snagu od 7,1 MW i godišnju proizvodnju od 22 GWh. Ova akumulacija je prva faza vodoprivrednog i energetskog sistema Rzav.
Akumulacija Arilje će se koristiti za obezbeđenje vode za piće (1.200 lit/sec.) za već izgrađeni regionalni vodovodni sistem Rzav, za gradove Čačak, Lučani, Požega, Arilje i Gornji Milanovac (oko 300.000 stanovnika). U toku je izrada potrebne tehničke dokumentacije.
Hidroelektrana Brodarevo se nalazi na srednjem toku reke Lim, uzvodno od Brodareva, u blizini granice sa Crnom Gorom. Predviđena snaga je 51MW, a prosečna godišnja proizvodnja 190GWh. Elektrana je protočna i planirano je da izgradnja traje 4 godine.
Hidroelektrane Ribarići, akumulaciona, snage 46.7 MW i 76 GWh godinje proizvodnje, nalazi se u gornjem toku Ibra, na jugu Srbije.
Hidroelektrane Ćelije (4 MW i 13 GWh) na Rasini kod Kruševca i Bovan (2 MW i 7 GWh), na Moravici kod Aleksinca gradiće se na postojećim akumulacijama namenjenim za vodosnabdevanje.
Pomenuti i drugi mogući projekti (npr. hidroakumulacioni) razmatraće se i u funkciji valorizacije na regionalnom i širem tržištu električne energije.
Promena regulative i rast cena električne energije omogućiće i učiniti atraktivnom i izgradnju manjih elektrana, pre svega malih hidroelektrana i industrijskih postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije.

Novi kopovi uglja

ZAMENA KOPOVA U KOJIMA SE ISCRPLJUJU REZERVE UGLJA
U Kolubarskom basenu danas su aktivni kopovi Polje D, Polje B, dok je kop Tamnava - Zapadno polje, mada već proizvodi ugalj, još uvek u investicionoj izgradnji.
Vek eksploatacije Polja B je u završnoj fazi ,dok je proizvodnja na kopu Tamnava - Istočno polje prestala još 2006. Da bi se u kontinuitetu obezbedilo snabdevanje ugljem postojećih elektrana, ovi kopovi se moraju zameniti drugim. U Kolubarskom basenu treba otvoriti novo Polje C, kapaciteta 3 miliona tona godišnje, kojim će se zameniti Polje B. Kop Tamnava - Istočno polje, kapaciteta 12 miliona tona, kratkoročno će se zameniti poljem Veliki Crljeni i delom kapaciteta kopa Tamnava - Zapadno polje (dostići će ukupan kapacitet od 12 miliona tona, od kojih 7 miliona tona za TE Kolubara B), a zatim Tamnava - Južnim poljem. Najveći kop u Kolubarskom ugljenom basenu Polje D u skorijoj budućnosti biće zamenjen kopom Polje E.
U Kostolačkom basenu trenutno rade tri kopa: Drmno, Ćirikovac i Klenovnik. S obzirom na vek eksploatacije, prirodne uslove i stanje opreme, kopovi Klenovnik i Ćirikovac će se zameniti povećanjem kapaciteta kopa Drmno na 9 miliona tona godišnje, koji će podmirivati potrebe elektrana TE Kostolac A i B.

TAMNAVA - ZAPADNO POLJE
Kop Tamnava - Zapadno polje predviđen je za snabdevanje ugljem termoelektrane Kolubara B (7miliona tona) i TENT Obrenovac (5 miliona tona). Nakon prestanka rada kopa Tamnava - Istočno polje kompletna proizvodnja kopa Tamnava - Zapadno polje usmerena je ka obrenovačkim termoelektranama. Na ovom kopu, iako investiciono nezavršenom, ugalj se već nekoliko godina eksploatiše po privremenoj, u odnosu na projekat, izmenjenoj tehnologiji. Da bi se dostigla projektovana proizvodnja, potrebno je što hitnije sprovesti sledeće aktivnosti:

• nabavka nedostajuće opreme i objekata za dostizanje proizvodnje uglja od 12 milionatona godišnje,
• poslovi na odvodnjavanju površinskog kopa, 
• uvođenje sistema za operativno upravljanje i kontrolu kvaliteta na površinskim kopovima uglja Elektroprivrede Srbije - prva faza na tamnavskim površinskim kopovima

NOVI KOPOVI
Planiranje izgradnje novih termoblokova bi neminovno vodilo i ka započinjanju procesa otvaranja i izgradnje novih površinskih kopova. Prema sadašnjim sagledavanjima, to će biti površinski kop PK Radljevo, što će biti obrađeno u odgovarajućoj studijsko-planskoj dokumentaciji.

Distributivna mreža

Predviđeni su i sledeći radovi i aktivnosti:

• revitalizacija ili zamena postojeće zastarele opreme i u distributivnoj mreži,
• završetak započetih i izgradnja 12 distributivnih TS napona 110/35 kV i 110/x kV, kao i proširenje postojećih TS,
• završetak započetih i izgradnja 8 distributivnih TS napona 35/10 kV, kao i proširenje postojećih TS,
• izgradnja i rekonstrukcija dalekovoda u distributivnoj mreži,
• izgradnja mreže nižih naponskih nivoa, u skladu sa lokalnim rastom potrošnje električne energije i razvojem prenosnih kapaciteta, kao i potrebom podizanja kvaliteta snabdevanja,
• unapređenje merne opreme kod potrošača i dalji razvoj i uvođenje sistema za daljinsko očitavanje
• smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži i povećanje stepena naplate isporučene električne nergije
• nastavak razvoja distributivnih sistema upravljanja.

Jedan deo investicionih aktivnosti se odnosi na projekat izgradnje TS 110/xkV finansiran od strane Svetske banke i odnosi se na izgradnju TS Mačvanska Mitrovica i Arilje (faza I) i TS Niš 8, TS Jagodina 3, TS Mosna (faza II), i sredstva za ove objekte biće angažovana od strane EPS-a, a pripadajući 110kV dalekovodi biće u okviru nadležnosti JP EMS, a takođe finansirani iz ovih sredstava.

Telekomunikacije

U ovoj oblasti razvoj je usmeren na realizaciju potpuno nove telekomunikacione mreže, zasnovane na najsavremenijim tehnologijama, za potrebe prenosa podataka tehničkog i poslovnog sistema EPS-a.