zip 6 KB

Priča o struji

Savremena civilizacija, savremeni način života, naše celokupno okruženje, počivaju na upotrebi električne energije. Nema segmenta savremenog života koji, na neki način, ne zavisi od ove vrste energije. Električna energija pokreće sve: od najsitnijjih kućnih aparata do ogromnih fabričkih postrojenja; njome čovek produžava dan, pokreće mašine da rade umesto njega… rečju, olakšava i ulepšava sebi život.

Mogućnost da to postigne, čovek je, kao i mnogo puta do tada pronašao u  – prirodi. Prirodna pojava elektricitet, koja se  javlja u obliku munje i gromova, dugo je zaokupljala pažnju običnog čoveka, bila predmet istraživanja mnogih naučnika. Prepričavajući svoje prvo dečačko oduševljenje električnom energijom, Nikola Tesla je 1939. godine napisao: »Dan na dan pitao sam se šta je elektricitet, ali nisam nalazio odgovora. Osamdeset godina proteklo je otada i ja sebi još uvek postavljam isto pitanje, nemoćan da nadjem odgovor.«

Nauka je utvrdila da elektricitet nastaje kada se elektroni (delovi atoma) međusobno privlače ili odbijaju, i tako kreću. Na tom svojstvu elektrona zasnovana je fizička pojava električna struja – to je usmereno kretanje elektrona pomoću magnetnog polja. Nakon dugog proučavanja i eksperimentisanja, tokom druge polovine 19. veka, naučnici su konstruisali generator, mašinu u kojoj će, najjednostavnije rečeno, to usmereno kretanje elektrona, na kraju, proizvesti električnu energiju. Sama reč „energija“ potiče  od starogrčke energeia kojom se označavala sposobnost tela, materije… da obavi neku radnju. Sve što se nalazi oko nas – Sunce, voda, vazduh, vetar, drvo, svaki predmet, svi živi organizmi – ima energiju, obavlja neku radnju. Fizičari su utvrdili da je energija konstantna i neuništiva, ona ne može nastati niti nestati, može samo da pređe iz jednog oblika u drugi. Tako je u prirodi.

Čovek je, nešto slično, zasnovano na tom svojstvu prirode, učinio i sa električnom energijom: po izlasku iz elektrana, električna energija  se žicama prenosi I distribuira  do svih nas. Mi je koristimo onako kako nam je u tom trenutku potrebno: za osvetljenje (uključivanjem sijalice, električna energija postaje svetlosna energija), za pokretanje mašina i aparata (uključivanjem, na primer, miksera, električna energija postaje mehanička), za zagrevanja (uključivanjem TA peći, postaje toplotna energija), u hemijskim procesima (hemijska)… Čovek je električnu energiju učinio oblikom energije koji se lako dobija iz bilo kog drugog oblika energije i isto tako - lako, pretvara u bilo koji drugi oblik energije, tj. onaj oblik koji je potreban čoveku. Zbog toga se i kaže da je električna energija najplemenitiji oblik energije.
Sve elektrane – termo, hidro i nuklearne, u suštini, obavljaju isti posao – proizvode električnu energiju. Elektrane se razlikuju jedino po izvoru energije koji pokreće njihove turbine: izvor energije može biti snaga vode (u hidroelektranama); snaga vodene pare (u termoelektranama) ili dejstvo nuklearne reakcije fizije , tj. cepanja atoma (u nuklearnim elektranama). Dejstvom jednog od ovih izvora energije, pokreću se turbine u elektranama. One su, pak, povezane sa generatorima, u kojima se mehanička energija turbina pretvara u električnu.

Planetarne klimatske promene koje su još od sredine 20. veka postale alarmantne, promenile su odnos čoveka prema izvorima energije. Danas najjviše korisšćeni ugalj, spada u grupu neobnovljivih izvora energije. Ugalj je nastao dugotrajnim procesom odumiranja i taloženja ogromnih, praistorijskih šuma tokom miliona godina. Taj prirodni proces nastajanja uglja je završen, i on se više nikada neće ponoviti. Kada jednog dana bude potrošen, uglja više neće biti. Neobnovljivi izvori energije su i nafta i gas. Za razliku od ovih neobnovljivih, korišćenje obnovljivih izvora energije: Sunca, vode, vetra, biomase, plime i oseke... je neiscrpno. Oni su stalno prisutni u prirodi, stalno se obnavljaju, ne nestaju. Danas se smatra da je upotreba obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije najbolji način očuvanja zdrave životne sredine.

I pored svega ovoga, savremeni svet funkcioniše na proizvodnji električne energije iz termoelektrana, koje za svoj izvor energije koriste ugalj. Međutim, moderni površinski kopovi na kojima se vadi ugalj i termoelektrane u kojima on sagoreva, napravljeni su tako da je zagađenje životne sredine njihovim radom – minimalno.

Električna energija koja se proizvede u elektranama putem žica i dalekovoda se prenosi i distribuira do krajnih potrošača, do svih nas. Skoro u istom trenutku kada se proizvede u elektranama, električna energija se i potroši. Utvrđeno je da se električna energija kreće brzinom svetlosti - 300.000 kilometara u sekundi! Nju, za  sada, ne možemo držati i čuvati u skladištima (osim manjih količina koje se mogu čuvati u akumulatorima ili baterijama).

Zbog svojih specifičnih osobina,  električna energija predstavlja i specifičnu robu: ona ne može da se vidi ni opipa kao neka druga roba; instrumenitima kojima je “vagamo” i merimo – moramo verovati. Najgore je, ipak, kad te robe nema. Reči  - Nestala  struja! –  niko ne voli da kaže, ni čuje.