Page 19 - EPS ENERGIJA 50_avgust 2019

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
август
2019.
|
19
Производња на Површинском копу „Дрмно“
Стабилна и предвидива производња
Н
а Површинском копу
„Дрмно“ у јулу је ископано
459.492 тоне угља, подаци
су Службе за праћење и анализу
производње. Током протеклог месеца
на рударским машинама и опреми
која је ангажована на ископавању
угља изведени су и планирани радови
на отклањању недостатака, тако
да БТД систем није радио у пуном
капацитету.
На депонијама угља је на крају
месеца било 406.133 тоне угља. Током
јула било је и одвоза ситног угља за
потребе ТЕ „Морава“ у Свилајнцу и
ТЕНТ у Обреновцу. За обе електране
укупно је испоручена 31.881 тона
угља.
Од почетка године на копу „Дрмно“
су ископане 4.928.152 тоне угља.
Просечна калоријска вредност
угља износила је 8.800 килоџула
по килограму угља, што је за 600
килоџула више од планиране топлотне
вредности.
Рударским системима који су
ангажовани на откривању угља у
јулу су откопана 3.030.372 кубика
јаловине. Од почетка године окопано
је и одложено на одлагалишту укупно
17.150.617 кубика чврсте масе.
С. Срећковић
јер се свакодневно појављују нови
налази. Међутим, због методологије
ископавања радови су се одвијали
веома споро – рекла је наша
саговорница.
Због обилних падавина током
јуна и јула, археолози су често били
принуђени да испумпавају воду
из ископа, а да притом не оштете
покретне налазе.
– Ископавања се обављају
детаљно, сваки налаз се документује,
након чега следи читав низ анализа
различитих врста материјала.
Предмети за које постоје сви
елементи за реконструкцију, као
што су керамичке посуде, пролазе
конзерваторски и рестураторски
третман. Досад, са овог локалитета
рестауриране су 33 посуде различитих
форми и начина украшавања, од
малих шоља са дршком, лонаца
за свакодневну употребу, здела,
као и велих посуда за чување и
складиштење зрнасте хране или
течности – истиче Благојевићева.
Она додаје да ови предмети
заједно са осталим налазима, као
што су камене глачане алатке, радне
површине, али и предмети од бакра,
заслужују посебан смештај, односно
презентовање и излагање у музејским
витринама.
Подручје на којем је откривено и до
сада истражено насеље на локалитету
Ђурђевића брдо није директно
угрожено рударским радовима. Зато
ће археолози наставити истраживања
како би у целости откопали веома
значајне налазе и остатке насеља
праисторијских култура. Заједно са до
сада откривеним древним насељима на
фронту рударских радова, ти налази
промениће слику о области слива реке
Колубаре и знатно утицати на промену
мишљења о границама културних
комплекса централног Балкана.
Т. Крупниковић
млађег гвозденог доба – каже Мирјана
Благојевић.
Откривени су укопани стамбени
објекти-земунице, отпадне јаме,
а пронађена је и велика количина
фрагмената праисторијске керамике,
кремене и камене алатке, као и већи
комади зидног лепа са траговима
облица, што указује да се на овом
простору живело и у надземним кућама.
Резултати истраживања пружили су
драгоцене податке о организацији
насеља и начину изградње објеката.
– Дефинисање граница локалитета
није завршено како смо очекивали
на основу претходних истраживања.
Уз подршку и логистику инвеститора
омогућен нам је рад на већим
површинама. Машине помоћне
механизације „Колубаре“ често
су на терену како би се уклонили
површински слојеви и вишак земље.
Имали смо подршку и кад је реч о
радној снази на откопавању земље,
Локалитет Алуге
Други локалитет предвиђен за
истраживање налази се на граници села
Мали Борак и Скобаљ, на источној
страни копа „Тамнава–Западно поље“.
Потез захвата блага узвишења изнад
старог корита река Колубаре, над
коритом некадашњег Дубоког потока.
Теренском проспекцијом, по површини
су прикупљени малобројни налази
керамичких посуда који се хронолошки
могу сместити у средњи век, док се за
неколико фрагмената може рећи да
припадају праисторијском периоду.
Међутим, због недовољног броја
радника, лоших временских услова, као
и обавеза према ископавањима на
другом локалитету, није било могуће
обавити обимнија ископавања.