Page 66 - EPS ENERGIJA 50_avgust 2019

Basic HTML Version

66
|
ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
август
2019.
П
рва штампана вест о
костолачком угљу појавила
се у „Српским новинама“
3. новембра 1873. године.
Рударско одељење Министарства
финансија објавило је да је у Костолцу
дата повластица за копање угља: „На
молбу господина Фрање Вшетечког,
притежаоца парног млина из Београда,
издао је министар финансија од 20.
овог месеца истом господину Фрањи
повластицу на обделовање мрког
угљена и других руда и копова у
селу Костолцу, срезу пожаревачком,
у простору који заузима 31 рудно
поље, свако по 100.000 до 3.100.000
квадратних метара, под именом
Костолачки угљени рудник, а на 50
година од данас, рачунајући сходно
прописима закона рударског. Министар
предаје ово јавности (…) 29. септембра
1873. године у Београду.“
Од те године костолачки рудник
редовно се помиње у годишњим
извештајима рударског одељења
Министарства финансија.
Прве количине ископаног угља
у Костолцу власник рудника трошио
је, вероватно, у свом предузећу у
Београду. Производња угља службено
је регистрована тек 1873, када је
произведено 15.050 ђумручких центи
угља (ђумручка, односно царинска
цента тежила је 50 килограма).
Поменимо овде и то да је првих
деценија 19. века угаљ мерен у окама
– као пшеница или бакар; од 1870.
уводи се бечка, односно метричка
цента; а тек од 1910. године угаљ
почиње да се мери у тонама.
Рачунске 1872/1873. године први
пут је регистрован и извоз угља из
Србије, и то у количини од 40.000 ока
(51,2 тоне), а у вредности од 9.840
гроша чаршијских. Претпоставља се
да је извезени угаљ костолачки. Други
угљенокопи на дунавским обалама у то
време нису радили.
Већ наредне године извезено је три
пута више угља – углавном у Војводину
и делом у Румунију.
Сматра се да је пресудна година
у развоју костолачког рудника, али и
рударства Србије у целини, била 1881.
Од 20. маја те године, Ђорђе Вајферт,
дотадашњи сувласник угљенокопа,
исплатио је Фрањи Вшетечком 8.000
дуката и тиме постао једини власник
угљенокопа.
Био је то значајан догађај, како за
угљенокоп тако и за новог власника.
Угљенокоп је у Ђорђу Вајферту добио
таквог прегаоца, који ће га, према
једнодушној оцени савременика,
изградити у најузорније рударско
предузеће у Србији. Преко костолачког
угљенокопа Вајферт је ушао у рударство
Србије и у њему одиграо огромну улогу.
На примеру костолачког угљенокопа
Вајферт се уверио колико рударство
може бити уносан посао ако му се
приступи разумно и стрпљиво. За
разлику од многих других власника
рударских права у Србији, чије је
интересовање за рударство било само
толико колико је могло да се брже-
боље уновчи, Вајферт је започео
исцрпне истражне радове. У њих је
улагао огромна материјална средства.
У једном тренутку је чак уложио свој
целокупан капитал – до последње паре.
Вајфертова улагања у угљенокопе
омогућила су проналажење
најдрагоценијег рудишта у Србији
– борског рудишта. У петогодишње
истражне радове на борским теренима
Вајферт је уложио сваку пару коју су
му доносили костолачки угљенокоп и
друга његова предузећа. Први рудари
који су радили на борском рудишту
била је група костолачких рудара
пореклом Чеха. Тако су још крајем
прошлог века Бор и Костолац били
судбински повезани.
Већ 1883. године, средином октобра,
појавио се први оглас којим се нуди
угаљ из Костолца. Новине сербске
су објавиле: „Ћумура костолачког
продајем, 100 кила за 100 динара
постављено у кућу. Поруџбине прима
господин Димитрије А. Ђорђевић,
бакалин код Теразијске чесме и моја
пивара у Смутековцу. Ђорђе Вајферт.“
Цене су, за ондашње прилике, биле
високе. Угаљ, међутим, није ни био
намењен београдској сиротињи, већ
официрским и чиновничким кућама и
домовима предузимача, који су могли
себи да приуште угаљ као огрев.
Приредила: С. Рославцев
Из ЕПС-ове библиотеке „Документи“
Траг о
прошлости
Библиотека „Документи“
покренута је 2000.
с циљем да се остави
трајни писани траг о
догађајима из прошлости
„Електропривреде
Србије“, да подсети на
велике људе, на њихове
визије и прегнућа, на
идеје водиље једног
времена.
Долазак првог газде
Ђорђе
Вајфертушао
урударство
Србијепреко
костолачког
угљенокопа, од
кога јенаправио
најузорније
рударско
предузећеу
Србијитогдоба
Оглас Ђорђа Вајферта у „Новинама сербским“, 15. октобар 1883.
Ђорђе Вајферт је уложио
цео свој капитал
у истраживање руда
у Србији
историја