Page 19 - EPS ENERGIJA 54_decembar 2019

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
децембар
2019.
|
19
В
реди наjмање 50 евра. Вилер
је у питању, и то популарни
„бод један за један“, искусно,
као да ради у лондонском
„Сотбију“, чувар у руднику „Колубара“
Милан Марковић (42) процењује
вредност гоблена „Читачица“.
Откако су пре две године Милан
и његове колеге на спољни зид
портирске лимене куће окачили
гоблен, ломе се копља о његовој
правој вредности.
– Буни ме само да ли је оригинал
у питању. Шта мислиш? Или је
фалсификат? Боја конаца некако
је бледуњава… Можда због сунца?
Рам је очигледно прави. Видим по
дизајну. Ако је оригинал Вилер, онда
му је цена много већа – наставља
Милан уметничку експертизу, док
истовремено увежбаним потезом руке
намешта пиштољску футролу окачену
за војнички опасач, у коју је уредно
спакован „Заставин“ Ц-З99.
Чуварска кућица налази се свега
двадесетак метара од Ибарске
магистрале. У атару некадашњег
засеока села Вреоци, кога су мештани
из неког разлога назвали Ујалица. Од тог
великог насеља данас је преостало још
само десетак кућа. Ту је и једна чесма
из које, на неки необјашњив начин, још
увек цури вода, иако је на само неколико
метара од коповског кратера.
Једно време владала је права
помама за Вилеровим уметничким
делима. Посебно седамдесетих и
осамдесетих година прошлог века,
када су зидови великог броја домова у
бившој Југи били украшени гобленима.
Израдом „вунених слика“ бавиле су се
превасходно жене. Ипак, забележени
су и случајеви да су се и мушкарци
јавно дичили умећем убадања игле у
рупичасто памучно платно, пркосећи
тако народној теорији по којој је посао
везиље искључиво био резервисан за
припаднице нежнијег пола.
Уз добре везе и лаку руку, они
најспретнији могли су да рачунају
и на добру зараду. Пасионирани
колекционари, најпре они из Западне
Немачке, били су спремни да за
Вилерову „Тајну вечеру“, која је била
у моди, искеширају и до 4.000 марака.
За те паре могао је тада да се пазари и
ганц нов Заставин „стојадин“.
– Никада се нисам бавио везом.
Ма јок! Нема шансе. Нисам ти ја за
тај посао. Много је пипав. И право да
ти кажем, боље ми у руци пристаје
револвер него игла – искрен је Милан,
који је изричит да он и његови сменски
„пајтоси” нису изложили гоблен из
неке шале, већ да су преовладали
чисто уметнички разлози.
Показује нам још неке предмете
који би с лакоћом данас могли да се
нађу на некој од изложби примењене
уметности.
– Исеци ме где сам најтањи ако
ова наша поп-арт мухоловка не би
прошла на некој изложби. Направљена
је у потпуности од одбачених ствари:
старог кабла, изолир-траке и поклопца
од пластичне кутије. Ем је необична,
ем ефикасна! Ради беспрекорно –
хвали оригиналну справу за тамањење
мушица.
Одмах испред чуварске куће је још
један вредан експонат. Похабан бели
рударски заштитни шлем, закачен
жицом о парче одбачене водоводне
бетонске цеви. Стручњак би на прву
проценио да је у питању јединствен
пример темпоралне уметности.
Познаваоци прилика ипак знају да је у
питању само уметничка инсталација
неког доконог, али, без сумње,
надареног незнаног рудара.
Д. Ђорђевић
Гоблен који краси чуварску кућу на ободу копа
Копија слике
Вилеров гоблен, који
краси чуварску кућу, у
ствари је копија чувене
слике Жан-Онореа
Фрагонара „Девојка која
чита“. Овај француски
сликар и графичар био је
најистакнутији
представник такозваног
галантног сликарства 18.
века. Већином је сликао
ведре и љупке рококо
сцене малог формата,
еротске призоре и
љубавне сусрете. Такође,
својим бакрорезима
илустровао је бројна
књижевна дела.
Традиција
Гоблени имају дугу традицију. Средином
15. века Жан и Филибер Гоблен на
периферији Париза отворили су радњу
за бојење тканина. Њихове ручно рађене
слике од вуне и финог конца постале су
веома тражене, па је средином 17. века
француски владар Луј XIV одлучио да
њихову радионицу припоји краљевској
фабрици за израду намештаја. Нацрте за
гоблене израђивали су и познати
сликари Рафаел, Буше и Гоја. У Берлину
1893. године Јакоб Вилер отворио је
радњу са гобленима, везом и
постељинама. И поред оштре
конкуренције, Вилерови гоблени су и
данас најпопуларнији у свету.
МиланМарковић, чувар
уруднику „Колубара“,
нијебашупотпуности
сигурандали јеВилерова
„Читачица“ онаправаили
самоњенакопија
Оригинал
фалсификата