Page 21 - EPS ENERGIJA 54_decembar 2019

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
децембар
2019.
|
21
за српску енергетику. Иако је поплава
највећу штету нанела тамнавским
коповима, и остали угљенокопи
претрпели су последице у већој или
мањој мери. Била је ово прилика да
сви запослени на делу покажу своју
стручност и пожртвованост и они
су, општа је оцена, у томе и успели.
Чињеница да су након само три дана
од поплавног удара на Пољу „Б“ с
радом кренула сва три система за
производњу откривке довољно говори
о напору који је уложен у то да што
пре буде успостављено нормално
функционисање копа. Слика багера
Г3, који је 22. маја 2014. године почео
с откопавањем угља, малтене из воде,
још један је сведок рударске победе над
временским неприликама. Наредне,
2015. године, испуњени су услови
неопходни за планирано ширење
копа и улазак у експлоатациону
зону Поља „Ц“. Уз поштовање
свих законских и стручних норми,
почело је прекопавање зоне старог
барошевачког гробља. Прослављајући
60. годишњицу од отварања копа,
2016. године, на Пољу „Ц“ пут новог
БТО система за производњу кренуо је и
нови багер „глодар 2“. Најсавременија
рударска опрема, пристигла као део
реализације првог „зеленог пројекта“
у „Електропривреди Србије“, донела
је повећање ефикасности, бројне
користи за запослене, али и за
локално становништво, будући да нова
опрема утиче на смањење нивоа буке
и прашине. На копу Поље „Б“ данас
раде два угљена система, четири
јаловинска и један систем дреглајна.
М. Павловић
П
оље „Б“, најстарији активни
колубарски коп, који у
седмој децeнији увелико
ради у експлоатационој
зони Поља „Ц“, 20. октобра обележио
је 63 године од првих ископаних тона
лигнита. У многим породицама стасала
је већ трећа генерација која наставља
рударење на површинском копу чији
је траг неизбрисив у прошлости овог
краја.
Историјат Поља „Б“ почиње 1952.
године, када су упоредо с првим
откопаним тонама угља са Поља „А“
почели опсежни радови на његовом
отварању. Према сведочењу Борисава
Спасојевића, тадашњег директора
„Колубаре“, које читамо из архиве
нашег листа, одлука тадашње државе
о изградњи површинских копова
и Сушаре у „Колубари“ донета је у
циљу побољшања тешке енергетске
ситуације у земљи. Изградња прве
фазе басена започета је дословно
на ледини, без стручних радника и
искуства с технологијама као што
су површинска експлоатација са
багерима континуираног копања,
електрифицирана вуча са најтежим
возним средствима, прање лигнита у
тешкој течности са песком, сушење
лигнита...
Роторни багер „Г3“ пуштен је у
пробни рад у септембру 1952. године,
док је главни багер за откопавање
откривке – „ведричар“, почео да
се користи у августу 1954. године.
Било је неопходно да помоћу оскудне
механизације и у кратком року
буде скинута откривка, отворена
већа количина угљеног слоја и
створена технологија и организација
производње и прераде угља у целом
технолошком ланцу.
Од 1958. године почиње снажан
замах производње лигнита на овом
копу, а граница од милион тона
угља премашена је већ 1961, када
је остварена производња од око 1,5
милионa тона лигнита. Производња
Поља „Б“ наставља да расте, да би
током 1962. године достигла преко два,
док се већ 1966. приближава бројки
од три милиона тона угља. Међутим,
1969. године долази до великог руча.
За санацију откопа било је потребно
више од годину дана. Од 1984.
производња силази испод два милиона
тона. Опадање је нарочито изражено за
време и после санкција деведесетих.
Значајне промене наступају
2010, када се због проблема са
експропријацијом Вреоца у зони Поља
„Д“ производња угља фокусира на
овај коп. Са Поља „Д“ пристиже један
БТО систем за производњу откривке.
Због повећања производње, током
наредне године формира се заједнички
систем, БТС угљена линија, с које се
лигнит одвози до треће фазе Суве
сепарације „Прераде“, што је повољно
утицало на резултате. После добрих
биланса током 2011, Поље „Б“ се већ
2012. поново сусреће с потешкоћама
проузрокованим незапамћено хладном
зимом праћеном обилним падавинама.
Испоставило се, нажалост, да је то
била само увертира за катастрофу коју
су погони „Електропривреде Србије“, а
посебно копови „Колубаре“, претрпели
у мају 2014, једној од најтежих година
Поље „Б“ - најстарији коп „Колубаре“
Први модеран
коп
На Пољу „Б“ први пут су
примењени за то време
најсавременији стандарди
у технологији откопавања
и коришћењу рударске
механизације. У то време,
за рад на површинским
коповима, у сепарацији,
пралишту и сушари,
централним и помоћним
радионицама,
железничком, а касније и
ауто-саобраћају и
дирекцији, требало је
обучити око 2.500
радника различитих
струка. Тада је свуда, а
нарочито у рудницима,
била оскудица у
квалификованој радној
снази.
Копају угаљ
63 године
Умногимпородицама
стасала јевећтрећа
генерацијакоја
настављарударењена
површинскомкопучији
јетрагнеизбрисиву
прошлостиовог краја
Поље „Б“ некад…
…и сада