Page 52 - EPS ENERGIJA 54_decembar 2019

Basic HTML Version

52
|
ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
децембар
2019.
свет
Д
ок је све очигледније да се
иде ка повећању глобалног
загревања за 1,5 степени
Целзијусових до краја овог
века, глобална политика и велике
светске компаније веома мало чине
на смањењу емисије штетних гасова,
посебно угљен-диоксида. И саме
енергетске политике коју воде поједине
земље, па и неке чланице ЕУ, апсурдне
су и противречне.
То је недвосмислено потврдило
и недавно истраживање Института
за климатске промене и заштиту
животне средине „Оксфорд Мартин
скул“ Универзитета у Оксфорду и
Иницијативе за транзицију.
Само 13 од 132 светске компаније
за производњу угља, електричне
енергије, нафте и гаса, које су
обухваћене истраживањем, обавезало
се да ће смањити емисију угљен-
диоксида на нулу. Већина компанија
из целог енергетског сектора дала
је на увид мало информација о
политикама декарбонизације, односно
да ли су њихове политике усклађене
с оним што наука захтева у вези са
спречавањем промене климе.
У истраживању се констатује да
енергетски сектор постиже само
ограничен напредак у остваривању
циљева Париског климатског
споразума из 2015. године. Проучени
су јавни извештаји 20 компанија које
ваде угаљ, 62 добављача електричне
енергије и 50 произвођача нафте
и гаса. Истраживањем је утврђено
да су три компаније које ископавају
угаљ (BHP Billington, Exxaro Resources
и South 32), девет компанија за
производњу електричне енергије
(ČEZ, EDF, Endesa, Enel, Eon, Iberdrola,
National Grid, Ørstedи XCEL Energy)
и један добављач нафте и гаса (Eni)
одредили временски рок како би се
емисије штетних гасова, повезане
барем с једном од њихових основних
активности, смањиле на нулу.
Од 13, девет их је поставило мање
амбициозни датум до – 2050. да би
се постигла нулта емисија, а остале
четири одлучиле су се за 2025. или
2030. годину. Само су се три компаније
(BHP Billington, Exxaro Resources и
XCEL Energy) обавезале да отклоне
и индиректне емисије, попут емисија
насталих производњом електричне
енергије која се користи у њиховим
процесима или када њихова фосилна
горива спаљују други корисници.
Само 54 одсто испитаних компанија
изричито признаје циљеве Париског
споразума да ограничи пораст
глобалне температуре на 1,5 степени
Целзијусових, а 39 одсто њих активно
је подржало циљеве. Снабдевање
енергијом стварало је око 72 одсто
глобалних емисија гасова са ефектом
стаклене баште у 2013. години, наводи
Центар за климатска енергетска
решења.
Париски споразум слаба
брана
Париски споразум ни приближно
не испуњава свој циљ. Према новом
извештају Универзалног еколошког
фонда (UEF), око 75 одсто обећања
из Париског споразума оцењено
је недовољним за успоравање
климатских промена. Што је још горе,
нека од тих обећања, чији је циљ
ограничавање глобалног загревања,
чак се и не спроводе. Откако је
ратификован климатски споразум из
Париза 2016. године, само је шест
земаља ревидирало своја обећања.
Четири су повећале, а две земље
смањиле своје обавезе.
Извесно је да у „европској
породици“ влада конфузна ситуација
у вези са коришћењем фосилних
Енергетски токови
Велике компаније
купују време
Обновљиви извори се не користе колико се очекивало
Само 13од
132светске
компаније за
производњу
угља,
електричне
енергије,
нафтеигаса
обавезалосе
даћесмањити
емисијуугљен-
диоксидана
нулу