Page 53 - EPS ENERGIJA 54_decembar 2019

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
децембар
2019.
|
53
средстава из ЕУ фондова. Око 30
милијарди евра долази из фонда
„Повезивање Европе“. Одабиром
пројеката, ЕУ јасно показује где се
налазе њени приоритети – рекао је
Роше за Еурактив.
Такође, Европска комисија
одобрила је 130 милиона евра за
проширење LNG терминала на
северозападу Пољске, што је посебно
наљутило зелене активисте. Комисија
је са своје стране стала у одбрану
предложеног списка.
– Гас ће играти улогу још неко
време – додала је портпаролка
Европске комисије. – Европска гасна
мрежа постала је снажнија и ако се
укључе сви будући PCI пројекти, ЕУ би
до почетка 2020. требало да поседује
добро повезану гасну мрежу отпорну
на ударце.
Еколошки активиста Колин Роше,
међутим, указује да је изградња нових
LNG терминала дугорочан проблем.
– Ако Комисија и државе чланице
наставе са улагањима у гасну
инфраструктуру, везаће у свом
енергетском миксу фосилна горива за
наредне деценије. Такав терминал има
рок трајања од 50 година – констатује он.
Апсурд је очигледан. ЕУ улаже у
гасне пројекте са радним веком од
50 година, а пројектује нулту емисију
угљен-диоксида до 2050. године!
Пољска ће, на пример, тешко моћи
да се прилагоди захтевима ЕУ о нултој
емисији штетних гасова до 2050.
године.
– Смањење емисија у Пољској на
нулу коштаће земљу између 700 и
900 милијарди евра. Али то сматрам
фантазијом када неко каже да је
Пољска способна да постигне циљ
са нултом емисијом до 2050. године.
Пољска жели да сустигне Европу, а не
да пропадне. Сваки проценат изискује
огромне трошкове – рекао је пољски
министар енергетике Кшиштоф
Тхоржевски, говорећи о проценту
обновљиве енергије у Пољској.
Француски председник Емануел
Макрон критиковао је Пољску
због снажне зависности од угља.
Пољска је, заједно с Мађарском и
Чешком, постала разлог због којег
је амбициозни план емисија које су
предложиле друге чланице ЕУ одбачен
као обавезујући закон.
Очигледно је, дакле, да се борба
против климатских промена сада
саплиће на разним пољима и да ће
требати још много труда и новца да би
се сустигли зацртани циљеви.
Драган Обрадовић
горива. Како наводи Еурактив, ЕУ
декларативно жели што пре да се
ослободи фосилних горива и постане
климатски неутрална, а с друге
стране, у најновијој листи енергетских
пројеката од општеевропског
значаја, који испуњавају услове за
финансирање из буџета Европске
уније, укључују се чак 32 гасна
пројекта. Пред крај свог мандата,
последњег дана октобра, претходна
влада ЕУ објавила је најновију листу
такозваних пројеката од заједничког
интереса (PCI) за енергију. Комисија
је објавила да „електрична енергија и
паметне мреже чине више од 70 одсто
пројеката, што указује на растућу
улогу обновљиве електричне енергије
у енергетском систему“. Супротно
томе, број гасних пројеката „смањио
се са 53 од пре две године на 32,
или на око петину свих пројеката
на листи PCI“, додаје Комисија и
наводи да је „то у складу са улогом
гаса у испуњењу ЕУ циљева
декарбонизације. Из организација
за заштиту животне средине тврде
да листа укључује 55 пројеката за
природни гас, а не 32!
– Нова листа PCI извргава руглу
обећања ЕУ да ће створити климатско
неутралну Европу – навео је Колин
Роше из организације „Пријатељи
земље“.
Планирају се нови LNG терминали
за амерички гас из шкриљаца. Гасни
пројекти укључују нове LNG терминале
у Грчкој, на Кипру и у Пољској, као и
два посебно контроверзна терминала
на острву Крк у Хрватској и Шанон
у Ирској, где се очекује допремање
течног природног гаса (LNG)
произведеног дробљењем гасних
шкриљаца у САД.
Гас заузео позицију
– Чињеница да ЕУ сада и званично
подржава те пројекте значи да ће се
убрзати планирања и одобравања и
да имају добре шансе за добијање
Рекордан пад производње струје из угља
Глобална производња електричне енергије из угља ће, према
очекивањима, 2019. опасти за око три одсто у односу на 2018. Како је
објављено на страницама британског Carbon Brif, реч је о највећем
забележеном паду светске производње електричне енергије из угља
откако се спроводе такве анализе.
Очекивано смањење производње требало би да износи око 300
милијарди киловат-часова, што поређења ради одговара укупној
прошлогодишњој производњи електричне енергије из угља у Немачкој,
Шпанији и Великој Британији.
Међутим, у Индији имамо потпуно супротна кретања. У овој земљи се
очекује да ће се учешће угља у производњи електричне енергије до краја
2022. године повећати чак за 22 одсто, што увелико угрожава светске
климатске циљеве. У наредне три године укупна снага индијских
термоелектрана на угаљ требало би да се повећа на чак 238.000 мегавата.
Велики загађивачи
све истрајнији