Page 56 - EPS ENERGIJA 54_decembar 2019

Basic HTML Version

56
|
ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
децембар
2019.
балкански мозаик
Црна Гора
Енергетски мост
П
одморски електроенергетски кабл
између Италије и Црне Горе званично је
пуштен у рад. Укупна дужина кабла од
Пескаре до Тивта износи 455 километара, док је
дужина подморског дела кабла 433 километра
и он је укопан на максималној дубини од 1.200
метара. На изградњи су радили италијанска
„Терна“ и „Црногорски електропреносни систем“
(ЦГЕС).
Кабл представља први „енергетски мост“
између Европе и Балкана, тако да је реч о
пројекту од заједничког европског интереса,
посебно значајног за земље западног Балкана.
Пројекат изградње подморског кабла
уговорен је 2009, уговор је потписан 2010, а
изградња је почела октобра 2016. Инвестиција
је вредна око милијарду евра, а уговором се
италијанска „Терна“ обавезала да инвестира
око 800 милиона евра, а ЦЕГС око 100 милиона.
Уговором је предвиђено да 80 одсто прихода које
оствари електроенергетска конекција припадне
Италији, а 20 одсто Црној Гори.
Хрватска
Прва геотермална електрана
У
Циглени недалеко од Бјеловара отворена
је прва геотермална електрана у
Хрватској „Велика 1“. Електрана снаге
16,5 мегавата је највећа оваква електрана с
бинарном технологијом у Европи.
Вредност пројекта износи 325 милиона
куна, односно око 43 милиона евра. Електрана
производи довољно енергије да може да подмири
потребе око 29.000 домаћинстава. Изградња је
трајала две године, а геотермална електрана сада
запошљава десет радника. Геотермална енергија
има предности у односу на остале обновљиве
изворе енергије јер може да производи енергију
24 сата сваког дана у години, независно од
временских прилика. Енергију произведену у
овој геотермалној електрани откупиће ХРОТЕ, с
којим је склопљен уговор о откупу 10 мегават-
сати. Основну технологију за електрану произвео
је италијански „Турбоден“, док је електрану
изградила турска компанија „MB Holding“.
Бинарна постројења претварају топлоту
средње температурних извора у електричну
енергију ефикасније него било која друга
технологија.
Република Српска
Пробни рад
У термоелектрани „Угљевик“ пуштен је у
пробни рад систем за одсумпоравање
димних гасова. Пројекат је вредан 80
милиона евра, а компанија и
„Електропривреда Републике Српске“
реализовали су пројекат уз повољан
кредит Владе Јапана. Извођач радова је
јапански конзорцијум „Мицубиши Хитачи
пауер систем“.
Захваљујући овом систему за
одсумпоравање емисија штетних
загађујућих материја биће смањена за
најмање 80 пута, тако да ће задовољити
европске директиве. Период пробног
пуштања у рад постројења за
одсумпоравање димних гасова трајаће три
месеца. Ова термоелектрана је прва у БиХ
која је уградила систем за одсумпоравање
и тиме постала најприхватљивија ТЕ у
окружењу с еколошког аспекта.
Бугарска
Ништа од продаје
Бугарски огранак чешке енергетске
групе ЧЕЗ – ЧЕЗ Бугарска – и даље није
на продају. Тако је закључила Комисија
за заштиту конкурентности (КЗК), чиме
је компанији „Eurohold Bulgaria“
забрањено преузимање ЧЕЗ-ове
комплетне имовине у Бугарској.
Осигуравајућа група „Eurohold“ објавила
је да је уложила жалбу на одлуку
бугарског регулатора за заштиту
конкуренције. Бугарски регулатор
блокирао је споразум од 335 милиона
евра који је уговорен, уз образложење
да може да омета конкуренцију на
тржишту електричне енергије у
Бугарској. ЧЕЗ такође има примедби и
улаже жалбу на ову блокаду. КЗК је
проценио да би се продајом ЧЕЗ-ове
имовине „Еурохолду“ створио
конгломерат, чиме би се смањила
конкурентност на тржишту.
Ово је други неуспели покушај продаје
бугарског дела имовине чешке
компаније за нешто више од годину
дана.