Page 62 - EPS ENERGIJA 54_decembar 2019

Basic HTML Version

62
|
ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
децембар
2019.
историја
Р
азличите историјске,
политичке, друштвене и
економске прилике у Србији
крајем 19. века утицале су на
неравномеран развој електрификације
у земљи. До 1918. године Војводина
је била у саставу Аустроугарске
монархије, па је електрификација
северне покрајине била развијенија
него у Краљевини Србији. Према
подацима Одељења енергије у
Музеју науке и технике, до те године
на територији Краљевине Србије
електрифицирано је 20 насељених
места – градова, варошица или села,
што је представљало само 0,5 одсто
од укупног броја насеља. Било је
изграђено 14 електричних централа,
осам јавних и шест мешовитих.
А на територији Војводине, до те
године, 44 насељена места била су
електрифицирана и изграђено 26
електричних централа (21 јавна и пет
мешовитих). Укупна инсталисана снага
свих јавних електрана у Војводини
износила је око осам мегавата, са
просечном снагом око 400 kW по
електрани и годишњом производњом
од 7,5 милиона киловат-сати.
Равничарска Војводина, са
рекама, каналима и плодном
земљом, представљала је житницу
Аустроугарске монархије, а развијена
пољопривреда условила је и развој
електрификације војвођанских
насеља. Прве електричне централе
грађене су за покретање разних
индустријских постројења, а тек
после тога и за јавно осветљење и
задовољење потреба грађана. Све
до средине двадесетих година 20.
века, енергијом из електрана дању
су покретане машине занатских и
индустријских постројења. На подручју
Војводине то су били млинови,
кудељаре, шећеране, пиваре. Ради
осветљења, електране су радиле
лети у вечерњим сатима и зими у
раним јутарњим сатима. Домаћинства
нису била довољно упозната са
благодетима електрике, а за тај луксуз
био је потребан и новац. То се најбоље
може видети на примеру Панчева: град
је добио јавно електрично осветљење
1925. године, а пивара „Вајферт“
и „Панчевачки млин“ имали су
електричну енергију још 1897, односно
1910. године.
Земунска термоцентрала
Земун је био важан погранични
град моћне Аустроугарске државе.
Због тога је градска власт одлучила да
изгради електричну централу. Поред
тога, Београд је већ имао електрику,
па није било добро да главни град
малене Србије има електрично
осветљење, а да се Земун осветљава
фењерима и петролеумом. За разлику
од многих других градова, Земун није
имао плинско осветљење. Самим тим,
власт се лако одмах определила за
електричну енергију, која је почела
да осваја свет крајем 19. века. Са
деоничарским друштвом за електрична
и прометна предузећа из Будимпеште
1899. године склопили су уговор о
снабдевању Земуна електричном
енергијом. То акционарско друштво
бавило се електрификацијом градова
Јужне Мађарске, па је већ изградило
електрану у Сенти.
Градска власт Земуна закључила
је уговор на 50 година. Уговором
су прецизно утврђени сви услови –
од изградње електране до режима
рада и испоруке електричне енергије
купцима.
Централа је пуштена у рад 1.
јануара 1901. године. Према доступним
подацима, већ 1903. било је 170
приватних потрошача са око 3.000
инсталираних сијалица. Улично
осветљење чинило је 256 сијалица
и осам висећих лучних светиљки.
У почетку је централа радила у
поподневним сатима, најкасније до
девет увече, у зимским месецима. Око
1910. године почиње са целодневним
радом. Стални пораст потрошње и
неопходност нормализације напона
и фреквенције захтевали су знатна
нова улагања у централу. Све до 1941.
године вршене су реконструкције и
проширења да би централа могла да
подмири потребе потрошача.
У котларници су 1901.
постављена два парна котла
„Nicholson“, загревне површине по
70 квадратних метара. Котлови су
били за орашасти мрки угаљ, који је
допреман железницом. У машинској
сали биле су две компаунд парне
машине од по 90 коњских снага.
Свака је преко каиша покретала
по један трофазни генератор
произвођача „Ganz“. Из електране су
излазила два извода високог напона.
На одређеним местима постављене су
трансформаторске станице. Године
1903. постојало је 17 трафостаница
укупне снаге око 100 kVA.
Централа је реконструисана 1926.
и 1928. године, када је постављена
савремена машинска опрема. Године
1930. фирма „Elektroinvest“ из
Стокхолма откупљује све акције и
постаје власник електране.
У периоду између 1932. и 1935.
година ради се на нормализацији напона
и фреквенције. Изграђено је савремено
разводно постројење са двоструким
сабирницама, прекидачима снаге,
мерним уређајима, као и командна
табла за даљинско управљање. Два
турбоагрегата у то време имала су
снагу по 1.350 kVA. Земун је подељен
на пет рејона који су снабдевани преко
пет извода из електране. Централа је
проширена и током наредне три године,
када су постављени снажнији парни
Историја, археологија, енергетика
Електрикому 20. век
У1. јануар 1901. године
Земун јеушао
обасјанелектричном
светлошћу
Монтажа котла из 1938. године
Детаљиз електране данас