Page 64 - EPS ENERGIJA 54_decembar 2019

Basic HTML Version

64
|
ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
децембар
2019.
ЏозефХенри (1797–1878), истакнути америчкифизичар
Н
а опроштајном ручку
говорили су неки од
највећих научних умова ове
земље и у својим изјавама
јасно су истакли шта су имали на
уму научници Сједињених Држава
када су позвали Тиндала. Цитираћу
сада нешто од онога што су ти људи
говорили. Председник Колумбија
колеџа Барнард, први тумач таласне
теорије светлости у Америци, рекао је:
„Зато тврдим да наш стари овештали
систем хуманистичког васпитања није
погодан за формирање самосталних
истраживача истине о природним
појавама. Међу великанима научног
напретка, колики је број оних за које
се може рећи, у строгом смислу речи,
да су се сами школовали. Узмимо
на пример позната имена као што су
Вилијем Хершел, Френклин, Рамфорд,
Ритенхаус, Дејви, Фарадеј и Хенри.
Зар није очигледно да је онима који
уче од природе сама природа бољи
учитељ и водитељ у истраживањима
њених појава него све знање које се
добија у нашим школама? Порука
овог искуства је да се ментална
култура не обезбеђује пуњењем главе
чињеницама пасивних слушалаца. Та
култура се стиче стимулацијом ума да
сам сакупља знање… Ако хоћемо да
спремимо човека да се бави природним
наукама… наше најраније подучавање
мора да се тиче предмета, а не речи.
И није ли то зато што природа као
учитељица на првом месту тражи да се
развијају способности посматрања, а
не само причање.“
Трагање за истином
Доктор Џон Вилијам Дрејпер, у
свету познати амерички истраживач
закона топлотног зрачења тела,
рекао је: „Нигде у свету нема тако
озбиљних политичких питања која
треба решити као што су она која овде
треба рашчистити; нигде нема веће
потребе за научним сазнањима него
овде. Не говорим само у наше име већ
и у име наших канадских пријатеља
на другој страни Светог Лоренса.
Морамо се удружити у племенитом
надметању са оним што је најбоље у
Европи… Заједнички морамо покушати
да оборимо оно што је Де Токвил рекао
о нама: да друштво као што је наше
никад неће развити љубав за чисту
науку.“
Затим је Ендру Вајт, председник
Корнела, рекао: „Ограничићу се
само на то да кажем нешто о
доприносима политичком развитку
који су потекли од духа и примера
неких научних радника наших дана и
нашег поколења. Који су примери који
откривају овај дух? Такви примери су
ревност у тражењу истине, решеност у
трагању за пуном истином, одважност
да се храбро издрже сви напади и
неправде, оданост дужности без које
се не може бавити научним радом,
вера да су истина и племенитост
нераздвојиви. Дубоко поштовање за
научна достигнућа, указивање на
висока признања која су намењена
онима који траже истину у науци,
указивање на разлике између живота
посвећеног трагању за чистом истином
с једне, и живота посвећеног трагању
за уносним послом и личном користи
с друге стране – све то треба да допре
до мисаоног човека, било да је он на
усамљеном тавану неке зграде у граду
или у колиби у далекој прерији. Из тих
извора доћи ће снага и нада за већа
достигнућа.“
Делимичан одговор Тиндала на ове
изјаве био је следећи: „Велика би била
ствар за ову земљу неограничених
могућности да увећа своја достигнућа
у индустрији, истраживањима из
којих су потекла открића појава
у природи и открића на којима се
базира индустрија… Ниједној другој
земљи подстицање и развој науке на
највишем нивоу није тако важно као
нашој земљи. И нигде се не би осетио
благотворнији утицај. Постарајте се
да оснујете катедре са циљем да им
оригинална научна истраживања
буду главни циљ и тежња. Не треба
их сувише богато опремити, већ
онолико колико је довољно. Спремност
америчких грађана да улажу своја
средства у школе је, као што сам већ
рекао, без премца по мом искуству. До
сада су ови напори били усмерени на
практичну страну науке. Али је сигурно
да међу вашим богатим људима има
оних који ће прихватити овај позив
за вишим циљевима. Са жељом да
се и другима пружи прилика коју сам
имао када сам био међу племенитим
и несебичним немачким учитељима,
предлажем да се после плаћања
стварних трошкова мојих предавања,
сав новац који сте ми великодушно
дали употреби за школовање младих
америчких истраживача у Немачкој.“
Какав изванредан пример богатим
људима на које је циљао Тиндал!
Видећемо касније да овај апел није
остао без одзива.
Значај научних
истраживања
Мишљења изнета на овом
ручку била су само ехо Тиндаловог
громовитог гласа који је Америка
слушала без речи онда када је држао
своје шесто предавање о светлости. У
последњем делу овог предавања, под
насловом „Преглед и закључци“, први
је подигао оно што би мајка назвала
„храм посвећен вечној истини“, а ми
светлости, и у том храму ставио је
оно што би она звала „иконе светаца
науке“ о светлости. Имена Алхасана,
Вителија, Роџера, Кеплера, Снелијуса,
Њутна, Томаса Јунга, Френела,
Стоукса и Кирхофа стајала су тамо
као иконе светаца које се могу видети
у олтару православних цркава. У овом
погледу он је, мислио сам, превазишао
Са пашњака до научењака – аутобиографија Михајла Пупина
Љубав ка чистој науци
Велико јепитањедали
правитокнаукемогуда
схватеидадаљепреносе
њенеидејеоникоји
нисусамидолазилиу
директандодир
сприродом
Фондација
„Младен Селак“
Пупинову аутобиографију
објавила је 2014. године
Фондација „Младен
Селак“, којој захваљујемо
што је омогућила
читаоцима да се упознају
са најзанимљивијим
деловима ове књиге.
Фондација је основана са
задатком да се бори за
афирмацију имена и дела
Михајла Пупина.
историја