Page 65 - EPS ENERGIJA 54_decembar 2019

Basic HTML Version

ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
децембар
2019.
|
65
И заиста, велико је питање да ли
могу схватити прави ток науке и даље
преносити њене идеје они који нису
сами долазили у директан додир с
природом. Истина, сасвим је могуће
да нам и предавања способних људи,
који су своје знање примили из друге
руке, буду поучна и добра, исто тако
као што може добро тумачити Библију
сваки паметан човек. Али да досегнете
до оног нивоа науке који одговара оном
што пуритански оци називају вером
у самом срцу морате да потражите
правог истраживача.
Још много других делова
Тиндалових „Прегледа и закључака“
из његових америчких предавања
вредно је помена. Довољно је
нагласити само то да питања научних
истраживања у овој земљи нису
никада имала речитијег проповедника
од Тиндала. Порука коју је он упутио
кроз своја предавања која је држао
у Америци 1872–1873. године била
је саслушана и прихваћена у свим
деловима Сједињених Држава и у
Британској империји. Није претерано
рећи да је покрет за научна
истраживања у америчким колеџима
и универзитетима, који датира из
ових незаборавних година, био ехо на
ову поруку. У својим првим данима,
овај покрет имао је на челу чувеног
Џозефа Хенрија, председника Барнард
колеџа, и друге америчке научнике
у Националној академији наука,
основаној конгресним актом 1863.
године.
Покушаћу да докажем да је то
био највећи интелектуални покрет у
Сједињеним Државама и да је показао
такве резултате о каквим нико није ни
сањао пре педесет година, а крај тога
покрета још увек није на видику.
Тиндал ми је скренуо пажњу
на осми том часописа „Природа“.
Чланак о Фарадеју прочитао сам
пре тога, али било је још неколико
расправа које су озбиљно покретале
научна истраживања на колеџима и
универзитетима. Тиндалов „Преглед
и закључци“ подстакли су у мени
дубок интерес за ове ствари, а поред
тога, веома добро су ми разјаснили
покрет у Кембриџу који сам, како сам
рекао раније, предосетио и пре него
што сам срео Тиндала. Кембрички
универзитет су озбиљно критиковали
неки његови професори у овим
расправама, зато што није довољно
подстицао научна истраживања.
Једна од ових критика је тако
карактеристична за стање духа на
Кембриџу 1873. године, да заслужује
посебну пажњу. Она је штампана у
осмом тому „Природе“ и носи наслов:
„Један глас из Кембриџа“.
Приредила: С. Рославцев
Максвела и Лагранжа, а тиме је много
речено. Он је стајао у средини тога
храма и позивао на супротстављање
изазову Де Токвила, који је једном
рекао да „човек севера није само
искусан већ и доста зна. Он, међутим,
не гледа на науку као на задовољство,
већ се њоме предано бави када се
може корисно применити.“ Тиндал
је онда наставио излагања с јасним
разграничењем науке и њених
примена, указујући да ће техничко
образовање без оригиналних
истраживања „изгубити моћ да расте
и да се размножава управо тако као
што поток пресуши када извор усахне“.
– Оригинални истраживач – рекао је
Тиндал – представља извор сазнања.
На учитељима је да овом сазнању дају
потребан облик, а то је частан и често
тежак посао. Овај подухват добија
прави облик тек онда када се и сам
учитељ потруди да допринесе својим
радом научним открићима.
Херманфон Хелмолц (1821–1894), један од највећих научника 19. века
Америчка Национална
академија наука
основана 1863. године