Page 66 - EPS ENERGIJA 54_decembar 2019

Basic HTML Version

66
|
ЕПС ЕНЕРГИЈА
//
децембар
2019.
С
амо седам дана по
капитулацији Југославије
у Другом светском рату,
рудници у Костолцу и
Кленовнику почели су да раде за
окупатора. Запоседајући руднике
Костолачког басена, окупатор је
имао јасно разрађену политику и
програм економске експлоатације.
Програм је био припремљен и
разрађен много пре напада на
Југославију. Његова основна
замисао била је привредна
експлоатација. Немци су покушавали
да остваре овај програм још за време
Првог светског рата, између 1915. и
1918. године.
Одмах по доласку на овај простор,
Немци су објединили управу за сва три
рудника (Стари Костолац, Кленовник и
Ћириковац) са јединственом командом.
Рудник Ћириковац је убрзо затворен.
Преостала два рудника, посебно
планирани дневни коп Костолац,
требало је да буду енергетски извор
за снажне термоелектране које би
снабдевале борске руднике. Стога
Немци већ првих дана настоје да
организују што већу производњу
у рудницима, која је била праћена
крвавим терором. У Стари Костолац
доведене су специјалне јединице које
су контролисале рад сваке смене.
Заједно с рударима, у јаму је са сваком
сменом силазило по шест наоружаних
Немаца. Они су на одређеним
пунктовима контролисали рад. Сви
рудари присиљавани су да извршавају
производне задатке под претњом
батина, која се често спроводила у
дело. Батинање је започињало на
улазу у јаму и настављало се у самом
откопу. Немци су кажњавали са по
десет батина свакога за кога им се
учинило да бојкотује рад.
Убрзо, Немци доводе у Костолац
и већу групу својих кажњеника. То су
били дезертери, углавном са Источног
фронта. Они су били осуђени на тешке
радове у руднику. Рудари су са њима
убрзо нашли заједнички језик и Немци
су их подучавали како да саботирају
рад, а да не буду откривени.
Почетком новембра 1941. године
немачки командујући генерал у Србији
Франц Беме издао је наредбу: „У циљу
повећања производње у руднику
Костолац, генерални опуномоћеник за
привреду у Србији ставио је руднику на
располагање, као помоћне раднике,
триста мушкараца из концентрационог
логора у Шапцу. Трупама је наређено
да појачају осигурање рудника и да
учествују у надзору над радовима.
Повећање производње неопходно је
потребно у ово годишње доба услед
повећања потребе за електричну
централу у Београду.“
Почетком 1943. године на овом
терену налазило се између 2.500 и
3.000 радника, рудара, интернираца,
полумобилисаних омладинаца, присилно
доведених грађана. Радна снага је
свакодневно довођена. У току припрема
за отварање првог дневног копа на
Балкану, костолачке јаме радиле су
даноноћно како би оствариле потребну
производњу коју је окупатор предвидео.
Производња на дневном копу почела је у
септембру 1943. године.
Суочени с потпуним војним поразом
на Источном и Западном фронту у то
време, Немци се повлаче из Костолца.
Део приспеле опреме за постројења
однели су са собом и намеравали су
да дигну у ваздух откопе у Кленовнику
и градилиште електричне централе
у Новом Костолцу. Већу количину
експлозива сместили су у подземне
ходнике рудника и закључали све
просторије. Постројења за електрану
која су допремили Дунавом нису ни
извадили из шлепа. Почетком октобра
шлеп је испред самог Костолца
потопљен, а сва документација
градилишта уништена.
После ослобођења, односно
национализације рудника, у Костолцу
раде три угљенокопа: јамским путем
откопава се угаљ у Старом Костолцу и
Кленовнику, а на копу у Новом Костолцу
откопавање је површинско. Сва три
рудника раде као једно предузеће, под
називом „Рудник угља Костолац“.
Први шлеп угља из Костолца
за Београд стигао је на београдско
пристаниште само десет дана после
ослобођења главног града, 30.
октобра 1944. године. Понтонски мост
преко Мораве код Љубичева, којим
је омогућено да се угаљ превози
и железницом, завршен је већ 20.
новембра исте године.
Приредила: С. Рославцев
Из ЕПС-ове библиотеке „Документи“
Траг о
прошлости
Библиотека „Документи“
покренута је 2000. године
с циљем да се остави
трајни писани траг о
догађајима из прошлости
„Електропривреде Србије“,
да подсети на велике
људе, на њихове визије и
прегнућа, на идеје водиље
једног времена.
Немачка окупација
РуднициСтари
Костолаци
Кленовник
требало једа
будуенергетски
изворзаснажне
термоелектране
којеби
снабдевале
борскеруднике
историја