Planiranje-i-razvoj

Rehabilitacija „HE Zvornik" 2020

Projekat „Revitalizacija HE Zvornik“ četvrti je po redu u Ogranku „Drinsko-Limske HE“  u poslednjih 14 godina.  U navedenom periodu uspešno su završene revitalizacije Reverzibilne HE „Bajina Bašta“, HE „Elektromorava“ (2 hidroelektrane) i revitalizacija HE „Bajina Bašta“.

Agregati „HE Zvornik“ neprekidno rade već 60 godina (poslednji agregat je pušten u rad još 1955. godine).  Projektom „Revitalizacija HE Zvornik“, izvršena je kompletna zamena: turbinske opreme, turbinske regulacije, sistema rashladne vode, sistema komprimovanog vazduha, generatora sa pobudnim sistemima, blok transformatora, opreme generatorskog napona, opreme 110kV razvodnog postrojenja i sistema za upravljanje i sistema električnih zaštita hidroelektrane.

Nakon revitalizacije ukupna instalisana snaga agregata iznosi 124 MW, što je za 30% više u odnosu na prethodno instalisanu snagu koja iznosi 96 MW. Ovo je praktično povećanje instalisane snage za snagu jednog agregata.

Revitalizacijom se doprinelo većoj proizvodnji električne energije, manjim troškovima održavanja i produženju  životnog veka ove hidroelektrane za novih 40 godina.

Očekivano povećanje proizvodnje električne energije ove hidroelektrane na godišnjem nivou iznosiće i do 15% ili oko 70 miliona kilovat-sati.

U oktobru 2010. godine sklopljen je Sporazum o zajmu za finansiranje revitalizacije „ HE Zvornik“ između nemačke „KfW Bank“ i  Elektroprivrede Srbije na iznos od 70 miliona evra, namenjenih revitalizaciji glavne elektromašinske opreme elektrane.

Ugovor za realizaciju projekta potpisan je sa izvođačem „Voith Hydro“ 30.07.2013. godine na iznos od 63.149.355,00 evra. Ugovor je stupio na snagu 03.03.2014. godine, a revitalizacija prvog agregata počela je u oktobru 2015. godine.

​Do početka 2018. Godine završena je revitalizacija agregata broj  1 i broj 2 i započeti su radovi na revitalizaciji agregata broj 3, a u 2020. godini završena je kompletna revitalizacija radovima na četvrtom agregatu.

Važno je istaći i učešće domaćih firmi na ovom projektu. Naime, glavni izvođač „Voith Hydro“ na poslovima demontaže postojeće opreme, montaži nove opreme i pomoćnih sistema, izvođenju građevinskih radova, kao i za isporuku i ugradnju sistema za rashladnu vodu i sistema za upravljanje elektranom, angažovao je veliki broj firmi iz naše zemlje, „Elnos Banjaluka“, „Goša montaža“, „Institut Mihailo Pupin“, „Dijamant Beograd“, „Jadran Beograd“ i druge. Vrednost radova koje izvode domaće firme na ovom projektu iznosi 17 miliona evra.

Izgradnja fotonaponske elektrane u Zaovinama „Brana Lazići“ 2016

Projekat izgradnje fotonaponske elektrane „Brana Lazići“ snage 330 kW započet je u junu 2015. godine formiranjem stručnog tima „Drinsko-Limske HE“. Odabir lokacije i izrada idejnog projekta završeni su početkm 2016. godine. Institut „Mihajilo Pupin-Automatika“ izradio je tehničku i projektnu dokumentaciju. Radovi na izgradnji fotonaponske elektrane realizovani su u tri faze. U prvoj fazi nabavljena je srednjenaponska oprema za priključenje elektrane, kao i razvod jednosmernog napajanja za buduću procesnu opremu. Građevinska služba HE „Bajina Bašta“ izvršila je izgradnju novog objekta za smeštaj opreme, adaptaciju terena za postavljanje panela, služba mašinskog održavanja je izradila i postavila čelične konstrukcije za panele, a služba elektroodržavanja izvršila je ugradnju i puštanje u rad srednjenaponske opreme radi omogućenja priključenja nove opreme na postojeću infrastrukturu. 

U okviru druge faze, izvršena je nabavka, ugradanja i puštanje u rad panela, invertora i procesne opreme radi realizacije prvih 110 kW.

U sledećoj, trećoj, fazi završena je izgradnja infrastrukture, konstrukcija, nabavka preostale opreme i pušteno u rad preostalih 220 kW.

Fotonaponska elektrana „Brana Lazići“ u toku 2017. godine proizvela je 388.788 kWh električne energije, što je ostvarenje plana od 102% u odnosu od planiranih 381.600 kWh. Za 15 meseci, od oktobra 2016, kada je u rad pušteno prvih 110 kilovata, do decembra 2017. od kada su na mreži i preostalih 220 kilovata, proizvela je  478.553 kWh električne energije.

Zamena turbinskih regulatora na oba agregata u „RHE Bajina Bašta“ 2016

Zbog problema na elektronskom delu regulatora agregata u RHE „Bajina Bašta“, izazvanih starošću i otkazivanjem pojedinih elektronskih komponenti, smanjila se pouzdanost upravljanja radom agregata. Zbog toga je doneta odluka da se zamene elektronski delovi regulatora. Ovom kapitalnom investicijom postignuto da je održavanje tog dela minimalno,  a vreme pregleda turbinskih regulatora u toku remonta znatno je skraćeno, jer je umesto mehaničkog, ugrađen električni logički kontroler koji ima mogućnost neprekidne samodijagnostike, pri čemu upravljački sistem vidi kakvo je stanje regulacije. Novi turbinski regulatori pokazali su se kao  veoma pouzdani u predhodne dve godine (2017 i 2018) i opravdali investiciju vrednu preko dva miliona evra.

Izgradnja dodatnog agregata u „HE Međuvršje“ 2013-2014

Da bi se iskoristio celokupan potencijal Zapadne Morave u periodima malih dotoka, projektovan je i ugrađen dodatni A-3 agregat u HE „Međuvršje“.

Dodatni agregat A3 snage 620 kW, smešten je u turbinskom prostoru mašinske zgrade u neposrednoj blizini A-1 agregata. Dodatni agregat se sastoji od horizontalne Francis turbine, horizontalnog sinhronog generatora sa zamajcem, predturbinskog i difuzorskog zatvarača, dovodnog cevovoda 1100 mm, odvodnog cevovoda 900 mm, pomoćnih sistema idr.

Montaža A-3 agregata počela je 11.07.2013. godine, a agregat je zvanično pušten u rad 08.03.2014. godine.

Ugradnjom dodatnog A-3 agregata u HE „Međuvršje“ postiglo se potpuno iskorišćenje vodnog potencijala, pogotovu u letnjem perodu malih dotoka, tako da nema prelivanja vode za biološki minimum kada agregati stoje i povećanje proizvodnje u HE „Međuvršje“.

Proizvedena električna energija se koristi za napajanje potroša sopstvene potrošnje a višak energije se predaje na 35kV mrežu.

Rehabilitacija „HE Bajina Bašta" 2009-2013

Odluke o revitalizaciji „HE Bajina Bašta“ doneo je  tadašnji Upravni odbor Elektroprivrede Srbije 2005 i 2007. godine. Nakon sprovedene tenderske procedure, u novembru 2007. godine, potpisan je ugovor sa izvođačem radova „VATECH HYDRO“. 

Realizacija projekta počela je 01.06.2009. godine radovima na revitalizaciji agrehata H1 a završena je u septembru 2013. godine započinjanjem garantnog perioda za agregat H4.

Rehabilitacija „HE Bajina Bašta“ obuhvatila je kompletnu opremu sva četiri agregata.

Glavni efekti revitalizacije HE Bajina Bašta

•             Povećanje nominalne snage agregata sa 91 MW na 105.6 MW

•             Povećanje snage elektrane sa 364 MW na 420 MW

•             Povećanje godišnje proizvodnje za prosečno 40 GWh

•             Povećanje maksimalnog protoka kroz turbine sa 644 m3/sek na 700 m3/sek

•             Povećanje stepena korisnog dejstva agregata sa 0.9323 na 0.943345,

•             Smanjenje prosečne potrošnje vode po kWh proizvedene energije sa 6.37 m3/ kWh na 5.89 m3/ kWh,

•             Smanjenje prelivene energije za prosečno 1.5% na godišnjem nivou,

•             Pouzdaniji rad agregata i smanjenje neraspoloživosti (manji broj ispada, skraćenje remonata),

•             Smanjenje troškova održavanja,

•             Povećana fleksibilnost rada agregata u sekundarnoj regulaciji.

Ukupna vrednost ove investicije iznosi približno 78.000.000,00 evra. Deo ove sume od 30.000.000,00 evra finansiran je iz kredita „KfW Bank“, a deo od 48.000.000,00 iz sopstvenih sredstava Elektroprivrede Srbije.

Završetak projekta rehabilitacije „HE Bajina Bašta“ označava početak novog životnog ciklusa ove elektrane.

Rehabilitacija „RHE Bajina Bašta" 2003-2004

Rehabilitacija, veliki remont, proizvodnih agregata „​RHE Bajina Bašta" obavljen je sredstvima iz donacije Vlade Japana u iznosu od 12 miliona dolara. Vitalni delovi, radna kola, generator, nisu menjani. Zamenjeni su samo habajući delovi čime je pouzdanost elektrane podignuta na znatno viši nivo a radni vek produžen za 10 do 15 godina. Opremu i stručni nadzor dala je japanska kompanija „TOSHIBA“ a radove su izvodile domaće firme, „GOŠA Montaža“ Smederevska Palanka i „SEVER“ – Subotica.

Plan saradnje sa zainteresovanim stranama JP EPS "Ogranak Drinsko-Limske hidroelektrane"​