Istorija

​Od 1870. godine, u kostolačkom ugljenom basenu, zaključno sa 31. decembrom 2018. godine, iskopano je 260.047.712 tona uglja. Od toga je površinskom eksploatacijom iskopano 244.610.852 tone lignita.

Na Površinskom kopu „Drmno“, od 1987. kada je počeo sa radom, do kraja 2018. godine ukupno je iskopano 172.228.151 tona uglja. Na kopu „Ćirikovac", koji je 2009. godine prestao sa radom, tokom 33 godine iskopano je 46.127.529 tona lignita.

U termo sektoru do 31. decembra 2018. godine, proizvodeno je 144.249.396 MWh električne energije u termoelektanama „Kostolac A" i „Kostolac B". Instalisana snaga termokapaciteta iznosi 1.000 megavata. Počev od 1968. godine TE „Kostolac A“ je proizvela ukupno 56.454.989 MWh. Od 1988, TE „Kostolac B“ je do kraja 2018. godine proizvela 87.886.710 MWh električne energije.

1870.

Započela organizovana eksploatacija uglja na prostoru kostolačkog basena. Najveće zasluge za istraživanja ležišta uglja i otvaranje jame Stari Kostolac pripadaju beogradskom industrijalcu Đorđu Vajfertu.

 

1885.

Otvoren je rudnik „Klenovnik“ ortačko društvo preduzetnika i bankara iz Požarevca osnivač je rudnika.

1900.

Kostolački rudnik našao se igrom slučaja na poseban način na najvećoj izložbi tehničkih dostignuća do tada organizovanoj u Parizu 1900 godine. Naime, dr Dimitrije Antul je za ovu izložbu pripremio knjigu „Pregled rudišta“ u Kraljevini Srbiji prevedenu na pet jezika. Pored istorije rudarstva dotadašnje Srbije kao reprezentativni rudnik uglja predstavljen je Kostolac.

1903.

Za potrebe rudnika i ulične rasvete proizvedeni prvi kilovati električne energije u improvizovanoj mini centrali sa „Škoda“ dinamom snage 45 kilovata.

1919.

Rudnik je 1919. godine proizveo 29.470 tona uglja. Najviše je otišlo industriji u obnavljanju zemlje 60 odsto, zatim domaćinstvima 20 odsto železnici 4,2 odsto, brodarstvu nešto više od jedan odsto, a sami rudnik i fabrike u okruženju, straklara, mlin, fabrika špiritusa i železnica za transport uglja 9,9 odsto.

1927.

Formirano je Akcionarskog društva „Đorđe Vajfert“ A. D. za predsednika društva je 1927. godine izabran dr Dragutin Protić dok je u odboru bio i dr Ferdinand Gramberg, Oto Vajfert i Herman Gramberg. Predsednik nadzornog odbora bio je Rudolf Linc.

1930.

Rudnik u Klenovniku vlasništvo trgovaca i bankara iz Požarevca pod nazivom „Požarevačko rudarsko društvo Klenovnik“ zapošljavalo je 300 radnika, ugalj se vozio žičarom do Požarevca, a kapacitet žičare bio je 25 tona na sat. Žičara je bila dužine 11.766 metara.

1939.

Vajfertov rudnik „Kostolac“ proizvodio je 194.000 tona uglja godišnje i snabdevao je beogradsku elektranu „Snaga i svetlost“, da bi uoči rata ta proizvodnja bila 200.000 tona uglja.

1943.

Nemački inženjeri otvaraju prvi površinski kop uglja u Kostolcu.

1948.

U novembru je puštena u rad prva termoelektrana nazvana „Mali Kostolac“, snage 8 megavata.

1950.

U punom jeku je bilo puštanje u rad sva tri agregata „Velikog Kostolca“. Instalisani kapaciteti bili su 31 megavat po turbini a kotlovi su mogli dati paru za 24 megavata.

Otvoren je „Radnički tehnikum“, škola koju je 1950. godine završila prva generacija bravara, metalostrugara, električara. Tehnikum je već naredne godine ugašen a umesto ovog radničkog univerziteta otvorena je Srednjo – tehnička škola koja je u kasnijem razvoju Kombinata bio oslonac za pripremu kadrova.

1953.

Oba jamska rudnika Stari Kostolac i Klenovnik završavali svoj životni vek. Izradom osnovnog rudarskog projekta Površinskog kopa Novi Kostolac 1953. godine doneta je odluka da se 1954. godine zatvori jamski rudnik Stari Kostolac nakon 87 godina svoje eksploatacije. Ovaj rudnik proizveo je 7.703.182 tona uglja. Nešto ranije zatvoren je i rudnik Klenovnik koji je proizveo 3.304.541 tonu uglja.

1965.

Započeta je gradnja novog bloka snage 100 megavata drugog po veličini u tadašnjoj Združenoj elektroprivredi Srbije.

1967.

Završena je gradnja novog bloka snage 100 megavata drugog po veličini u tadašnjoj Združenoj elektroprivredi Srbije.

1970.

Nakon završene rekonstrukcije Kopa „Kostolac“, otvara se istočno Polje „Klenovnik“.

1974.

Počinje otvaranje Kopa „Ćirikovac“ na prostoru podzemnog rudnika „Ćirikovac“, koji je te godine zatvoren.

1975.

Počinje gradnja drugog bloka Termoelektrane „Kostolac 3“ snage 210 megavata.

1977.

Počinje izrada projekta izgradnje kopa i termoelektrane „Drmno“.

1980.

Pušten je u rad novi blok TE „Kostolac 3“ snage 210 megavata. 

1984.

Počinje otvaranje Kopa „Drmno“ i osnovana je uprava za otvaranje podzemnog rudnika „Poljana“ za potrebe snabdevanja ugljem TE „Morava“ u Svilajncu.

1987.

Počela je proizvodnja uglja na kopu „Drmno“. Iste godine završena je gradnja prvog bloka TE „Kostolac B“.

 
1988.

Prvi blok Termoelektrane „Kostolac B", snage 348,5 megavata, uključuje se u mrežu elektroenergetskog sistema Srbije. Drugi blok, istovetne snage, počinje s radom tri godine kasnije.

1991.

Pušten je u rad drugi blok Termoelektrane „Kostolac B“.

1992.

Pušten je u rad treći BTO Sistem na Kopu Ćirikovac sa bagerom 1300 i odlagačem „5.500“.

2001.

Polje „Klenovnik“ prestaje sa radom, ali će još pet četri godine raditi van bilansa radi čišćenja otkrivenog ležišta uglja i pripreme za zatvaranje. Na bloku A2 izgrađen je novi savremen elektrofilter.

2003.

Preseljen je treći BTO sistem sa Polja „Ćirikovac“ na Kop „Drmno“ sa ciljem da se formira IV rudarski sistem za otkrivanje uglja na kopu „Drmno“. U decembru, tačnije 26. 12. 2003. počinje sa radom novo formirani IV BTO sistem na kopu „Drmno“.

2004.

U julu počinje revitalizacija rudarske opreme preseljene sa Kopa „Ćirikovac“: bagera „SRs 1300“ i odlagača kapaciteta 5,5 hiljada kubnih metara čvrste mase na čas sa pratećom rudarskom opremom. Radovi završeni 8. decembra 2004. Godine.

2006.

Od 1. januara integrisana su dva Javna preduzeća Kopovi „Kostolac“ i Termoelektrane „Kostolac“ u jedno privredno društvo.

2007.

Počinje zatvaranje Polja „Ćirikovac“ prebacivanjem i ostale rudarske mehanizacije na Kop „Drmno“. Doneta je odluka da se unutar kopa izgradi najmodernija deponija pepela i šljake.

2009.

Novi peti BTO sistem na kopu „Drmno“ pušten je u rad 26. maja 2009. godine. Radovi izvedeni za 22 meseca. Puštanjem u rad novog sistema stvoreni su preduslovi za povećanje proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ sa 6,5 na 9 miliona tona uglja godišnje. 

2010.

Zaključen je Opšti ugovorni sporazum i dva posebna ugovorna sporazuma sa kineskom kompanijom CMEK za realizaciju paketa projekata, podeljenih u dve faze. U prvoj fazi planirana je rekonstrukcija blokova „B1“ i „B2“ sa rekonstrukcijom elektrofiltera, izgradnja sistema odsumporovanja u TE „Kostolac B", izgradnja pristaništa i industrijskog koloseka. U drugoj fazi planirana je izgradnja novog termobloka na lokaciji TE „Kostolac B" i proširenje proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ na 12 miliona tona uglja godišnje.

2011.

Zabeleženi novi proizvodni i poslovni rekordi i zvanično pušten u rad jedan od najznačajnijih projekata u oblasti zaštite životne sredine: Rekonstruisan sistem za transport pepela i šljake iz TE „Kostolac B“ sa pepelovodom dužine 6,5 kilometara i izgrađenom modernom deponijom pepela i šljake u otkopanom delu PK „Ćirikovac“.

2012.

Uspešno sproveden najveći investicioni projekat od perioda izgradnje – revitalizacija bloka B2, čime je i započeta realizacija Paket projekata prve faze kreditnog aranžmana na bazi međudržavnog sporazuma između Narodne Republike Kine i Republike Srbije. Potom nastavak razvojnih projekata u napredovanju kopa „Drmno", sustizanje dinamike odvodnjavanja, zatvaranje kopova „Klenovnik“ i „Ćirikovac“, istraživanja zapadnog dela kostolačkog ugljonosnog basena, kao i nastavak izgradnje postrojenja za transport pepela i šljake za elektranu A, kao i početak procesa zatvaranja odlagališta pepela i šljake (Srednje kostolačko ostrvo).

 
2015.

Kompanija u Kostolcu je odlukom Vlade Srbije integrisana u sistem „Elektroprivrede Srbije“ postavši jedan od ogranaka jedinstvenog preduzeća JP EPS.

2016.

Na Površinskom kopu „Drmno“ iskopana je 150 milionita tona uglja od početka proizvodnje pre tri decenije. Jubilarna tona, na kopu u okviru EPS-ovog ogranka „TE-KO Kostolac“, iskopana je 14. avgusta u drugoj smeni.

2017.

Započeta je gradnja industrijskog koloseka od stanice „Stig“ do termoelektrane „Kostolac B“ dužine 21,5 kilometara. Započeta je i izgradnja pristaništa „Kostolac“. Zvanično je 20. novembra započeta gradnja novog bloka B3 snage 350 megavata u krugu Termoelektrane „Kostolac B“.

 Obeležen jubilej 30 godina od početka eksploatacije uglja iz Površinskog kopa „Drmno“. Za tri decenije od 1987. do 2017. godine iskopano je ukupno 157,339 miliona tona uglja i blizu 590 miliona kubika jalovine od početka otvaranja kopa. Započeta montaža novog VI BTO sistema na Kopu „Drmno“.

2018.

Termoelektrane su imale i dva jubileja. Najstariji blok od 100 megavata TE „Kostolac A1“ obeležio je 50 godina rada, a blok TE „Kostolac B1“ 30 godina od puštanja u rad. 

Izvršena je rekonstrukcija drobilane „Drmno“, koja je sada opremljena savremenim informatičkim kontrolnim centrom za upravljanje sistemom proizvodnje. Ovom rekonstrukcijom je omogućeno veće izdvajanje komadnog ulja.    

Završena izgradnja pristaništa „Kostolac“, jednog od projekata iz prve faze kreditnog paketa saradnje sa NR Kinom. Radovi su trajali od marta 2017. do decembra 2018. godine. Vrednost investicije iznosi oko 15,8 miliona evra. Na godišnjem nivou, sa pristaništa „Kostolac“, koje je sagrađeno prema najvišim evropskim i svetskim ekološkim standardima, otpremaće se 157.000 tona suvog pepela, 105.000 tona gipsa. Pretovarivaće se i 50.000 tona opreme za „TE-KO Kostolac“, kao komadni, generalni teret koji se doprema rekom, a dalje će se otpremati drumskim transportnim sredstvima do predviđene lokacije. Planirana količina uglja, koja bi se svake godine transportovala preko pristaništa, u periodu od aprila do septembra, je oko 50.000 tona.