Proizvodni kapaciteti

TE „NIKOLA TESLA A“, OBRENOVAC

 TENT A.JPG

Najveća termoelektrana u Srbiji, sa šest blokova ukupne instalisane snage 1.745 MW. Izgrađena na desnoj obali Save, nadomak Obrenovca, najveći je pojedinačni proizvođač električne energije u srpskom elektroenergetskom sistemu. Prosečno proizvodi više od 8 milijardi kilovat-sati godišnje.

 

Njen prvi blok, 210 MW, pušten je u rad 7. marta 1970. godine (datum koji se danas obeležava kao Dan TENT-a). Šest meseci kasnije pridružen mu je blok A2, iste snage. Bili su to, tada, najekonomičniji blokovi. Gradnja je nastavljena nakon pet godina, pa je elektroprivreda Srbije do kraja 1979. osnažena s još četiri bloka od 308,5 MW, a TENT A dostigao snagu najvećeg energetskog objekta u zemlji. Ugrađena oprema bila je poslednja reč tehnike. Visokostručni kadar za rad na njoj pristigao je iz drugih elektrana, ali je uporedo obučavan, i to intenzivno, veliki broj mladih stručnjaka. U toku revitalizacije postrojenja Ogranka TENT, od 2002. do 2015. godine, povećana je snaga blokova A3, A5 i A6.

  A1A2A3A4A5A6 
Snaga blokaMW210210329308,5340347,5 
Nominalni kapacitet kotlat/h650650920920920973,7 
Količina međupregrejane paret/h570570810810810881 
Temperatura napojne vode°C240240248248248251,2 
Pritisak sv pare na izlazu iz kotlabar140140182182182182 
Temperatura sv pare na izlazu iz kotla°C540±5540±5543±5543±5543±5543±5 
Pritisak u kondenzatorubar0,050,050,050,050,050,054 
Donja toplotna moć ugljakJ/kg670067006700670067006700 
Potrošnja ugljat/h350350440440440490 

 

 

TE „NIKOLA TESLA  B“, UŠĆE

TENT B.jpg 

 

Nalazi se na desnoj obali Save, 50 kilometara zapadno od Beograda i 17 uzvodno od kompleksa TENT A. Ima dve najveće energetske jedinice u Srbiji, snage od po 650 i 620 MW, koje su u pogonu od 1983, odnosno 1985.

Prve studije o izboru lokacije i izgradnji urađene su 1972-1974. Odluku o realizaciji donelo Združeno elektroprivredno preduzeće „Beograd“ početkom 1975, a sredstva za izgradnju su obezbeđena 1976. Usledili su projektovanje i nabavka opreme za prva dva bloka. Građevinski radovi počeli su u proleće 1978, montaža čelične konstrukcije prvog bloka godinu dana kasnije, a drugog bloka 1982. Za tadašnje prilike, bio je to fantastičan poduhvat u evropskim razmerama.

U dosadašnjem radu blokovi TENT B postavili su gotovo sve rekorde u proizvodnji, dužini neprekidnog rada, satnom iskorišćenju, osnovnim pokazateljima efikasnosti i ekonomičnosti eksploatacije.

 

  B1B2
Snaga blokaMW650620
Nominalni kapacitet kotlat/h18801880
Količina međupregrejane paret/h17031703
Temperatura napojne vode°C259.2259.2
Pritisak sv pare na izlazu iz kotlabar186.5186.5
Temperatura sv pare na izlazu iz kotla°C540540
Pritisak u kondenzatorubar0,0420,042
Donja toplotna moć ugljakJ/kg67006700
Potrošnja uglja (620 MW)t/h850850
Potrošnja uglja (670 MW)t/h920920

 Napomena: svi parametri su za snagu od 620 MW

 

ŽELEZNIČKI TRANSPORT OGRANKA TENT

ŽT.JPG 

Uporedo sa izgradnjom elektrana, stvoren je 1969. i snažan sistem železničkog transporta. Glavni zadatak: prevoz uglja iz Rudarskog basena „Kolubara“ za elektrane u Obrenovcu i Velikim Crljenima. Pruga Obrenovac-Vreoci više puta je dograđivana u proteklih 42 godine. Danas ima 100 kilometara koloseka i dnevni dovoz od oko 100.000 tona uglja, što je čini najopterećenijom saobraćajnicom u Srbiji i jednom od najopterećenijih u Evropi. Njome za 24 sata prođe 60 punih i toliko praznih kompozicija. Ukupno, dosad je prevezeno preko 800 miliona tona samo uglja (više od 25 miliona tona godišnje), uz to i velike količine drugih tereta: opreme, rezervnih delova, potrošnog materijala...

 

Sistem vuče i manevra elektrifikovan je krajem 1976. Od 1983. uvedene su „Škodine“ elektrolokomotive i zaokružen utovar, prevoz i istovar vozova elektrovučom. Iz Centra daljinskog upravljanja u Obrenovcu rukuje se i postrojenjima za električnu vuču u stanicama Stubline i Brgule. Pruge su prvog reda, opremljene savremenim vučnim i vučenim sredstvima, modernom tehnikom na pruzi i pružnim postrojenjima... Jedina je firma u Srbiji sa svim sertifikatima i licencama u skladu sa Zakonom o železnici, što omogućava, po potrebi, proširivanje osnovne delatnosti.

Vozni park Železničkog transporta Ogranka TENT je 2017. godine pojačan novim savremenim lokomotivama proizvedenim u Kini.

 

TE „KOLUBARA“, VELIKI CRLjENI

TE KOLUBARA.JPG 

Sagrađena je u neposrednoj blizini istoimenih Površinskih kopova, odakle se i snabdeva ugljem. Najstarija je aktivna u sistemu „Elektroprivrede Srbije“. Sa svojih pet blokova, ukupne instalisane snage 271 MW, bila je svojevremeno najveći energetski objekat u zemlji. Puštena je u rad 1956, odnosno njena dva turboagregata od po 32 MW. Godine 1960. pojačana je za 65 MW, a već naredne godine, 1961, pušten je u rad još jedan turboagregat od 32 MW. Tada je snaga elektrane podignuta, ukupno, na 161 MW. U krugu postojeće elektrane, godine 1979. počelo je da radi novo postrojenje od 110 MW.

  K1K2K3K4K5K3K4K5
Snaga blokaMW323265321106532110
Nominalni kapacitet kotlat/h1351352x1351353802x135135380
Količina međupregrejane paret/h****311**311
Temperatura napojne vode°C200200200200246200200246
Pritisak sv pare na izlazu iz kotlabar72,572,572,572,5136,372,572,5136,3
Temperatura sv pare na izlazu iz kotla°C530530530530540530530540
Pritisak u kondenzatorubar0,10,10,10,10,1080,10,10,108
Donja toplotna moć ugljakJ/kg62806280628062806280628062806280
Potrošnja ugljat/h60,760,72x60,760,71902x60,760,7190

 *Bez međupregrejanja

 

TERMOELEKTRANA „MORAVA“, SVILAJNAC

TEM.JPG 

Termoelektrana „Morava“, Svilajnac locirana je na desnoj obali Velike Morave, na 2,8 km od mesta Svilajnac. Ovu lokaciju je uslovio najpovoljniji položaj za dopremu otpadnih ugljeva iz okolnih rudnika, zatim blizina reke Morave iz koje se koristi voda za potrebe rashladnog sistema termoelektrane, kao i blizina jakih konzumnih čvorova i postojećih dalekovoda 110kV i 35kV. U realizaciji programa izgradnje, montaže i opreme termoelektrane učestvovale su  53 organizacije iz naše zemlje i 9 iz raznih zemalja Evrope.

Dana 31.12.1968.godine postrojenje je pokrenuto i stavljeno u pogon bez sinhronizacije. 31.01.1969.godine u  16:29 h izvršeno je prvo sinhronizovanje turboagregata sa EES.

Termoelektrana je projektovana za otpadne ugljeve iz jamske eksploatacije. Bazni ugalj je Rembas sa 12980kJ/kg. Za proizvodnju električne energije termoelektrana kao gorivo troši lignit, mrki i kameni ugalj.

Ugalj se skladišti na deponiji koja može da primi oko 150.000-200.000 t, što predstavlja rezervu za 45-60 dana rada.

Na bazi 120 MW predviđena je moguća godišnja proizvodnja za 6000 sati angažovanja, 720.000 MWh sa potrebnom količinom ulja od 975.000 do 1.000.000 t.

Od prve sinhronizacije do 30.09.2016. TE „Morava“ je proizvela 21.432.389 MWh, ostvareni sati rada iznose 226.300, utrošeno  25.189.360 t uglja.

 

Snaga blokaMW125
Nominalni kapacitet kotlat/h380
Količina međupregrejane paret/h342
Temperatura napojne vodeºC230
Pritisak sv pare na izlazu iz kotlabar132
Temperatura sv pare na izlazu iz kotlaºC540
Pritisak u kondenzatorubar0.07
Donja toplotna moć uglja KolubarakJ/kg7780
Donja toplotna moć uglja iz jamske eksploatacijekJ/kg11963
Potrošnja ugljat/h170
Top