По завршетку Другог светског рата, јавила се потреба за убрзанијом индустријализацијом земље. Предуслов модерне индустрије је стабилно снабдевање енергијом, па је у тадашњем Првом петогодишњем плану (Прва петолетка) обнове и развоја земље, направљен план о изградњи тридесетак електричних централа. Дрина, са највећим хидропотенцијалом у земљи, била је логичан избор. Прва у низу била је ХЕ „Зворник“ на 93. километру од ушћа Дрине у Саву. Израда пројекта енергетског искоришћавања средњег тока почела је 1946. године. Одабрана је локација код Малог Зворника због повољног пада, близине насеља и повезаности битне за транспорт грађевинског материјала.
У првој фази градње на највећем послератном градилишту у земљи, поред радника доведених из свих крајева Југославије, прислино су радили и ратни заробљеници, политички осуђеници, али и локално становништво. И поред хиљаду, до две хиљаде људи у смени, градња је споро одмицала. Коначно, 18. јануара 1953. године око 23 часа река је савладана и зид је стајао пред њом.
Након што је Дрина пет пута рушила зид, у нехуманим условима усред зиме и надљудским напорима радника, прва брана на Дрини коначно је изграђена. То је имало и своју цену у људским животима. У темеље бетонског колоса уграђено је тридесет девет имена.
ХЕ „Зворник“ је прибранско-проточно постројење, са сваке стране опремљено по једном машинском зградом, у којима су смештена по два агрегата.
Дужина саме бране је 166,5м, а укупна дужина рачунајући и машинске зграде износи 267м. Грађевинска висина бране је 42м, док је корисни пад 21,6м. Изградњом бране, на Дрини се формирало вештачко језеро, дугачко око 25 километара, од Малог Зворника до Велике Реке.
Брана има осам преливних поља за пропуштање сувишних вода, слапиште дужине 32м за умиривање енергије воде која се прелива, а обезбеђена је и са четири темељна испусна тунела за пропуштање речног наноса и вишка воде.
Са десне стране, у брани је тунел дуг 125 м и широк 2,5м који служи за пропуштање балвана. На левој страни бране је изгрђена рибља стаза, укупне дужине 160 метара, чиме се води рачуна о рибама које из река Дунава и Саве улазе у Дрину.
Хидроелектрану „Зворник“ свечано је пустио у рад 26. септембра 1955. године Јосип Броз Тито.
