Развој и унапређење производње

​​​​​​Стратегија развоја колубарског угљеног басена базирана је, између осталог, на чињеници да ће угаљ остати базни енергент за производњу електричне енергије у Србији и податку да у колубарском угљеном басену има око 2,1 милијарда тона билансних резерви угља, што значи да се у овом делу ЕПС-а угаљ може производити још педесетак година. 

Да би производња угља на коповима РБ „Колубара” и у будућности била ослонац сигурности и независности електроенергетског система Србије, неопходна су велика финансијска улагања у модернизацију и ревитализацију рударске производне опреме на постојећим коповима. 

Неколико претходних година у ЕПС-у је актуелан инвестициони циклус са акцентом на модернизацији производне опреме. За ПК Поље „Ц”, уз финансијско кредитирање ЕБРД банке, набављен је нови најсавременији БТО систем за производњу откривке који је у раду од 2016. године. 

На „Тамнава-Западном пољу” крајем 2014. године на производњи угља почео је да ради нови роторни багер. Најмодернији и највећи одлагач за међуслојну јаловину са изузетним техничким перформансама укључен је у рад 2018. године и остварује одличне производне резултате.

Такође, неопходно је обезбедити ширење и развој активних копова – Поље „Ц”, Поље „Г” и „Тамнава-Западно поље”. У плану је наставак модернизације опреме и производно-технолошког процеса, а у наредном периоду очекује се и завршетак пројекта увођења система за контролу квалитета угља на тамнавским коповима.

На ПК „Радљево” тренутно је активан један систем за производњу откривке и ради се на отварању угљеног слоја, што подразумева набавку нове производне опреме за овај угљенокоп. 

​Природни наставак Поља „Д“ је Поље „Е“, које ће у будућности преузети улогу некада највећег копа Србије.​

Због отварања нових површинских копова измештају се делови насељених места и великих инфраструктурних објеката. Река Колубара до сада је већ два пута измештана, први пут 2007. године за потребе отварања копа „Велики Црљени” и 2017. године за потребе отварања Поља „Г”. За потребе ширења копа измештен је део Ибарске магистрале у дужини од око 7,2 километра и у јануару 2020. године у саобраћај је пуштена нова деоница. Ради се на измештању далековода, делова локалних путева, дела железничке пруге...​ Због рударских радова у претходним годинама измештане су цркве, гробља и објекти од јавног значаја.

​​​

Top