Историја

​Од 1870. године, у костолачком угљеном басену, закључно са 31. децембром 2018. године, ископано је 260.047.712 тона угља. Од тога је површинском експлоатацијом ископано 244.610.852 тонe лигнита.

На Површинском копу „Дрмно“, од 1987. када је почео са радом, до краја 2018. године укупно је ископано 172.228.151 тона угља. На копу „Ћириковац", који је 2009. године престао са радом, током 33 године ископано је 46.127.529 тона лигнита.

У термо сектору до 31. децембра 2018. године, производено је 144.249.396 МWh електричне енергије у термоелектанама „Костолац А" и „Костолац Б". Инсталисана снага термокапацитета износи 1.000 мегавата. Почев од 1968. године ТЕ „Костолац А“ је произвела укупно 56.454.989 МWh. Од 1988, ТЕ „Костолац Б“ је до краја 2018. године произвела 87.886.710 МWh електричне енергије.

00-istorijat.jpg 

1870.

Започела организована експлоатација угља на простору костолачког басена. Највеће заслуге за истраживања лежишта угља и отварање јаме Стари Костолац припадају београдском индустријалцу Ђорђу Вајферту.

01-1870-Vajfert.jpg 

02-1870.jpg 

1872.

Прва производња која се бележи у рачунској 1872. години по којој је из Костолца извезено у Аустроугарску 40.000 ока (51,2 тоне) угља.

03_1872.jpg 

 

1885.

Отворен је рудник „Кленовник“ ортачко друштво предузетника и банкара из Пожаревца оснивач је рудника.

04-1885.jpg 

 

1900.

Костолачки рудник нашао се игром случаја на посебан начин на највећој изложби техничких достигнућа до тада организованој у Паризу 1900 године. Наиме, др Димитрије Антул је за ову изложбу припремио књигу „Преглед рудишта“ у Краљевини Србији преведену на пет језика. Поред историје рударства дотадашње Србије као репрезентативни рудник угља представљен је Костолац.

 

06-1900.jpg
07-1900.jpg
 

 

1903.

За потребе рудника и уличне расвете произведени први киловати електричне енергије у импровизованој мини централи са „Шкода“ динамом снаге 45 киловата.

 

1919.

Рудник је 1919. године произвео 29.470 тона угља. Највише је отишло индустрији у обнављању земље 60 одсто, затим домаћинствима 20 одсто железници 4,2 одсто, бродарству нешто више од један одсто, а сами рудник и фабрике у окружењу, страклара, млин, фабрика шпиритуса и железница за транспорт угља 9,9 одсто.

 

08-1919.jpg09-1919.jpg 

 

 

1927.

Формирано је Акционарског друштва „Ђорђе Вајферт“ А. Д. за председника друштва је 1927. године изабран др Драгутин Протић док је у одбору био и др Фердинанд Грамберг, Ото Вајферт и Херман Грамберг. Председник надзорног одбора био је Рудолф Линц.

 

11-1927.jpg 

 

1930.

Рудник у Кленовнику власништво трговаца и банкара из Пожаревца под називом „Пожаревачко рударско друштво Кленовник“ запошљавало је 300 радника, угаљ се возио жичаром до Пожаревца, а капацитет жичаре био је 25 тона на сат. Жичара је била дужине 11.766 метара.

 

12-1930.jpg
 

12a-1930.jpg

1939.

Вајфертов рудник „Костолац“ производио је 194.000 тона угља годишње и снабдевао је београдску електрану „Снага и светлост“, да би уочи рата та производња била 200.000 тона угља.

 

13-1939.jpg 

 

1943.

Немачки инжењери отварају први површински коп угља у Костолцу.

 

14-1943.jpg 

 

1948.

У новембру је пуштена у рад прва термоелектрана названа „Мали Костолац“, снаге 8 мегавата.

 15-1048.jpg

 

 

1950.

У пуном јеку је било пуштање у рад сва три агрегата „Великог Костолца“. Инсталисани капацитети били су 31 мегават по турбини а котлови су могли дати пару за 24 мегавата.

Отворен је „Раднички техникум“, школа коју је 1950. године завршила прва генерација бравара, металостругара, електричара. Техникум је већ наредне године угашен а уместо овог радничког универзитета отворена је Средњо – техничка школа која је у каснијем развоју Комбината био ослонац за припрему кадрова.

 

16-1950.jpg 

 

1953.

Оба јамска рудника Стари Костолац и Кленовник завршавали свој животни век. Израдом основног рударског пројекта Површинског копа Нови Костолац 1953. године донета је одлука да се 1954. године затвори јамски рудник Стари Костолац након 87 година своје експлоатације. Овај рудник произвео је 7.703.182 тона угља. Нешто раније затворен је и рудник Кленовник који је произвео 3.304.541 тону угља.

 

16-1953.jpg 

 

 

1965.

Започета је градња новог блока снаге 100 мегавата другог по величини у тадашњој Здруженој електропривреди Србије.

 

17-1965.jpg 

 

1967.

Завршена је градња новог блока снаге 100 мегавата другог по величини у тадашњој Здруженој електропривреди Србије.

 

17-1967.jpg 

 

 

1970.

Након завршене реконструкције Копа „Костолац“, отвара се источно Поље „Кленовник“.

18-1970.jpg

1974.

Почиње отварање Копа „Ћириковац“ на простору подземног рудника „Ћириковац“, који је те године затворен.

 

1975.

Почиње градња другог блока Термоелектране „Костолац 3“ снаге 210 мегавата.

 

 

1977.

Почиње израда пројекта изградње копа и термоелектране „Дрмно“.

19-1977.jpg20-1977.jpg 

 

1980.

Пуштен је у рад нови блок ТЕ „Костолац 3“ снаге 210 мегавата. 

 21-1980.jpg

1984.

Почиње отварање Копа „Дрмно“ и основана је управа за отварање подземног рудника „Пољана“ за потребе снабдевања угљем ТЕ „Морава“ у Свилајнцу.

 

1987.

Почела је производња угља на копу „Дрмно“. Исте године завршена је градња првог блока ТЕ „Костолац Б“.

22-1987.jpg 
1988.

Први блок Термоелектране „Костолац Б", снаге 348,5 мегавата, укључује се у мрежу електроенергетског система Србије. Други блок, истоветне снаге, почиње с радом три године касније.

 

23-1988.jpg 

 

1991.

Пуштен је у рад други блок Термоелектране „Костолац Б“.

 

1992.

Пуштен је у рад трећи БТО Систем на Kопу Ћириковац са багером 1300 и одлагачем „5.500“.

24-1992.jpg

 

2001.

Поље „Кленовник“ престаје са радом, али ће још пет четри године радити ван биланса ради чишћења откривеног лежишта угља и припреме за затварање. На блоку А2 изграђен је нови савремен електрофилтер.

 

25-2001.jpg 

 

2003.

Пресељен је трећи БТО систем са Поља „Ћириковац“ на Коп „Дрмно“ са циљем да се формира IV рударски систем за откривање угља на копу „Дрмно“. У децембру, тачније 26. 12. 2003. почиње са радом ново формирани IV БТО систем на копу „Дрмно“.

25-2003.jpg 

2004.

У јулу почиње ревитализација рударске опреме пресељене са Копа „Ћириковац“: багера „SRs 1300“ и одлагача капацитета 5,5 хиљада кубних метара чврсте масе на час са пратећом рударском опремом. Радови завршени 8. децембра 2004. Године.

 

2006.

Од 1. јануара интегрисана су два Јавна предузећа Копови „Костолац“ и Термоелектране „Костолац“ у једно привредно друштво.

 

26-2006.jpg 

 

2007.

Почиње затварање Поља „Ћириковац“ пребацивањем и остале рударске механизације на Коп „Дрмно“. Донета је одлука да се унутар копа изгради најмодернија депонија пепела и шљаке.

27-2007.jpg 

2009.

Нови пети БТО систем на копу „Дрмно“ пуштен је у рад 26. маја 2009. године. Радови изведени за 22 месеца. Пуштањем у рад новог система створени су предуслови за повећање производних капацитета копа „Дрмно“ са 6,5 на 9 милиона тона угља годишње. 

 

28-2009.jpg 

 

2010.

Закључен је Општи уговорни споразум и два посебна уговорна споразума са кинеском компанијом CМЕК за реализацију пакета пројеката, подељених у две фазе. У првој фази планирана је реконструкција блокова „Б1“ и „Б2“ са реконструкцијом електрофилтера, изградња система одсумпоровања у ТЕ „Костолац Б", изградња пристаништа и индустријског колосека. У другој фази планирана је изградња новог термоблока на локацији ТЕ „Костолац Б" и проширење производних капацитета копа „Дрмно“ на 12 милиона тона угља годишње.

 

2011.

Забележени нови производни и пословни рекорди и званично пуштен у рад један од најзначајнијих пројеката у области заштите животне средине: Реконструисан систем за транспорт пепела и шљаке из ТЕ „Костолац Б“ са пепеловодом дужине 6,5 километара и изграђеном модерном депонијом пепела и шљаке у откопаном делу ПК „Ћириковац“.

 

2012.

Успешно спроведен највећи инвестициони пројекат од периода изградње – ревитализација блока Б2, чиме је и започета реализација Пакет пројеката прве фазе кредитног аранжмана на бази међудржавног споразума између Народне Републике Кине и Републике Србије. Потом наставак развојних пројеката у напредовању копа „Дрмно", сустизање динамике одводњавања, затварање копова „Кленовник“ и „Ћириковац“, истраживања западног дела костолачког угљоносног басена, као и наставак изградње постројења за транспорт пепела и шљаке за електрану А, као и почетак процеса затварања одлагалишта пепела и шљаке (Средње костолачко острво).

 30-2012.jpg31-2012.jpg
2015.

Компанија у Костолцу је одлуком Владе Србије интегрисана у систем „Електропривреде Србије“ поставши један од огранака јединственог предузећа ЈП ЕПС.

 

2016.

На Површинском копу „Дрмно“ ископана је 150 милионита тона угља од почетка производње пре три деценије. Јубиларна тона, на копу у оквиру ЕПС-овог огранка „ТЕ-КО Костолац“, ископана је 14. августа у другој смени.

31-2016.jpg 

 

2017.

Започета је градња индустријског колосека од станице „Стиг“ до термоелектране „Костолац Б“ дужине 21,5 километара. Започета је и изградња пристаништа „Костолац“. Званично је 20. новембра започета градња новог блока Б3 снаге 350 мегавата у кругу Термоелектране „Костолац Б“.

 Обележен јубилеј 30 година од почетка експлоатације угља из Површинског копа „Дрмно“. За три деценије од 1987. до 2017. године ископано је укупно 157,339 милиона тона угља и близу 590 милиона кубика јаловине од почетка отварања копа. Започета монтажа новог VI БТО система на Копу „Дрмно“.

 

35-kolosek-2017.JPG 

 

2018.

Термоелектране су имале и два јубилеја. Најстарији блок од 100 мегавата ТЕ „Костолац А1“ обележио је 50 година рада, а блок ТЕ „Костолац Б1“ 30 година од пуштања у рад. 

Извршена је реконструкција дробилане „Дрмно“, која је сада опремљена савременим информатичким контролним центром за управљање системом производње. Овом реконструкцијом је омогућено веће издвајање комадног уља.    

Завршена изградња пристаништа „Костолац“, једног од пројеката из прве фазе кредитног пакета сарадње са НР Кином. Радови су трајали од марта 2017. до децембра 2018. године. Вредност инвестиције износи око 15,8 милиона евра. На годишњем нивоу, са пристаништа „Костолац“, које је саграђено према највишим европским и светским еколошким стандардима, отпремаће се 157.000 тона сувог пепела, 105.000 тона гипса. Претовариваће се и 50.000 тона опреме за „ТЕ-КО Костолац“, као комадни, генерални терет који се допрема реком, а даље ће се отпремати друмским транспортним средствима до предвиђене локације. Планирана количина угља, која би се сваке године транспортовала преко пристаништа, у периоду од априла до септембра, је око 50.000 тона.

 

36-Pristaniste-2018.JPG 

 

Top