Rezervno snabdevanje

Na osnovu Re​šenja Vlade Republike Srbije 05 Broj: 312-11180/2018. godine od 22. novembra 2018. godine uloga rezervnog snabdevača dodeljena je Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“.

Ko ima pravo na rezervno snabdevanje?

Pravo  na  rezervno  snabdevanje  ima  krajnji  kupac  električne  energije  koji  nema pravo na garantovano snabdevanje i u slučaju:

          • stečaja ili likvidacije snabdevača koji ga je do tada snabdevao

          • prestanka ili oduzimanja licence snabdevaču koji ga je do tada snabdevao

          • da  nije  našao  novog  snabdevača  nakon  prestanka  ugovora  o  snabdevanju  sa prethodnim,  osim  ako  je  prestanak  ugovora  posledica neizvršavanja  obaveza plaćanja kupca

          • da  nije  našao  novog  snabdevača  nakon  prestanka  ugovora  o  snabdevanju  sa prethodnim, a pripada kategoriji kupaca kojima se ne može obustaviti isporuka električne energije u slučaju neizvršavanja obaveza

Rezervno snabdevanje se ostvaruje bez zahteva krajnjeg kupca i počinje prestankom ugovora o snabdevanju sa ranijim snabdevačem.

Rezervno snabdevanje može neprekidno trajati najduže 60 dana. Ako  krajnji  kupac  po  isteku  rezervnog  snabdevanja  nije  našao  novog  snabdevača, operator sistema je dužan da mu obustavi isporuku električne energije.

Da li je kupac u obavezi da zaključi ugovor za rezervno snabdevanje ukoliko nije našao snabdevača?

Da. Rezervni snabdevač svim kupcima koji nemaju svog snabdevača, a imaju pravo na rezervno snabdevanje šalje ugovor u roku od osam dana od dana početka rezervnog snabdevanja. Ako krajnji kupac ne zaključi ugovor za rezervno snabdevanje u roku od osam dana od dana prijema  ugovora,  operator  sistema  je  dužan  da mu,  na  zahtev  rezervnog snabdevača, obustavi isporuku električne energije, a krajnji kupac je dužan da plati preuzetu električnu energiju.

Koja je cena na rezervnom snabdevanju?

Cena rezervnog snabdevanja, prihvaćena od strane Vlade RS, iznosi  70,33 EUR/MWh, predstavlja jedinstveni  iznos u EUR/MWh za navedeni period i obuhvata cenu električne energije i troškove balansiranja sistema. Pored cene rezervnog snabdevanja, po ugovoru o rezervnom snabdevanju, krajnji kupac je obavezan da plati i troškove pristupa sistemu, naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, taksu za javni medijski servis, akcizu, porez na dodatu vrednost (PDV) i ostale zakonom propisane troškove.

Šta se menja u načinu obračuna električne energije na rezervnom snabdevanju u odnosu na obračun električne energije na garantovanom i komercijalnom snabdevanju?

Obračun na rezervnom snabdevanju je veoma sličan obračunu na komercijalnom snabdevanju. Ni na rezervnom snabdevanju se utrošena energija ne raspoređuje u zone. Međutim, cena je jedinstvena za višu, nižu tarifu i jednotarifno merenje (70,33 EUR/MWh).

Detaljnije objašnjenje računa možete pogledati ovde.

Top