Производни капацитети

ТЕ „НИКОЛА ТЕСЛА А“, ОБРЕНОВАЦ

 TENT A.JPG

Највећа термоелектрана у Србији, са шест блокова укупне инсталисане снаге 1.745 МW. Изграђена на десној обали Саве, надомак Обреновца, највећи је појединачни произвођач електричне енергије у српском електроенергетском систему. Просечно производи више од 8 милијарди киловат-сати годишње.

 

Њен први блок, 210 МW, пуштен је у рад 7. марта 1970. године (датум који се данас обележава као Дан ТЕНТ-а). Шест месеци касније придружен му је блок А2, исте снаге. Били су то, тада, најекономичнији блокови. Градња је настављена након пет година, па је електропривреда Србије до краја 1979. оснажена с још четири блока од 308,5 МW, а ТЕНТ А достигао снагу највећег енергетског објекта у земљи. Уграђена опрема била је последња реч технике. Високостручни кадар за рад на њој пристигао је из других електрана, али је упоредо обучаван, и то интензивно, велики број младих стручњака. У току ревитализације постројења Огранка ТЕНТ, од 2002. до 2015. године, повећана је снага блокова А3, А5 и А6.

  А1А2А3А4А5А6 
Снага блокаМW210210329308,5340347,5 
Номинални капацитет котлаt/h650650920920920973,7 
Количина међупрегрејане пареt/h570570810810810881 
Температура напојне воде°C240240248248248251,2 
Притисак св паре на излазу из котлаbar140140182182182182 
Температура св паре на излазу из котла°C540±5540±5543±5543±5543±5543±5 
Притисак у кондензаторуbar0,050,050,050,050,050,054 
Доња топлотна моћ угљаkЈ/kg670067006700670067006700 
Потрошња угљаt/h350350440440440490 

 

 

ТЕ „НИКОЛА ТЕСЛА  Б“, УШЋЕ

TENT B.jpg 

 

Налази се на десној обали Саве, 50 километара западно од Београда и 17 узводно од комплекса ТЕНТ А. Има две највеће енергетске јединице у Србији, снаге од по 650 и 620 МW, које су у погону од 1983, односно 1985.

Прве студије о избору локације и изградњи урађене су 1972-1974. Одлуку о реализацији донело Здружено електропривредно предузеће „Београд“ почетком 1975, а средства за изградњу су обезбеђена 1976. Уследили су пројектовање и набавка опреме за прва два блока. Грађевински радови почели су у пролеће 1978, монтажа челичне конструкције првог блока годину дана касније, а другог блока 1982. За тадашње прилике, био је то фантастичан подухват у европским размерама.

У досадашњем раду блокови ТЕНТ Б поставили су готово све рекорде у производњи, дужини непрекидног рада, сатном искоришћењу, основним показатељима ефикасности и економичности експлоатације.

 

  Б1Б2
Снага блокаМW650620
Номинални капацитет котлаt/h18801880
Количина међупрегрејане пареt/h17031703
Температура напојне воде°C259.2259.2
Притисак св паре на излазу из котлаbar186.5186.5
Температура св паре на излазу из котла°C540540
Притисак у кондензаторуbar0,0420,042
Доња топлотна моћ угљаkЈ/kg67006700
Потрошња угља (620 МW)t/h850850
Потрошња угља (670 МW)t/h920920

 Напомена: сви параметри су за снагу од 620 МW

 

ЖЕЛЕЗНИЧКИ ТРАНСПОРТ ОГРАНКА ТЕНТ

ŽT.JPG 

Упоредо са изградњом електрана, створен је 1969. и снажан систем железничког транспорта. Главни задатак: превоз угља из Рударског басена „Колубара“ за електране у Обреновцу и Великим Црљенима. Пруга Обреновац-Вреоци више пута је дограђивана у протеклих 42 године. Данас има 100 километара колосека и дневни довоз од око 100.000 тона угља, што је чини најоптерећенијом саобраћајницом у Србији и једном од најоптерећенијих у Европи. Њоме за 24 сата прође 60 пуних и толико празних композиција. Укупно, досад је превезено преко 800 милиона тона само угља (више од 25 милиона тона годишње), уз то и велике количине других терета: опреме, резервних делова, потрошног материјала...

 

Систем вуче и маневра електрификован је крајем 1976. Од 1983. уведене су „Шкодине“ електролокомотиве и заокружен утовар, превоз и истовар возова електровучом. Из Центра даљинског управљања у Обреновцу рукује се и постројењима за електричну вучу у станицама Стублине и Бргуле. Пруге су првог реда, опремљене савременим вучним и вученим средствима, модерном техником на прузи и пружним постројењима... Једина је фирма у Србији са свим сертификатима и лиценцама у складу са Законом о железници, што омогућава, по потреби, проширивање основне делатности.

Возни парк Железничког транспорта Огранка ТЕНТ је 2017. године појачан новим савременим локомотивама произведеним у Кини.

 

ТЕ „КОЛУБАРА“, ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ

TE KOLUBARA.JPG 

Саграђена је у непосредној близини истоимених Површинских копова, одакле се и снабдева угљем. Најстарија је активна у систему „Електропривреде Србије“. Са својих пет блокова, укупне инсталисане снаге 271 МW, била је својевремено највећи енергетски објекат у земљи. Пуштена је у рад 1956, односно њена два турбоагрегата од по 32 МW. Године 1960. појачана је за 65 МW, а већ наредне године, 1961, пуштен је у рад још један турбоагрегат од 32 МW. Тада је снага електране подигнута, укупно, на 161 МW. У кругу постојеће електране, године 1979. почело је да ради ново постројење од 110 МW.

  K1К2К3К4К5К3К4К5
Снага блокаМW323265321106532110
Номинални капацитет котлаt/h1351352x1351353802x135135380
Количина међупрегрејане пареt/h****311**311
Температура напојне воде°C200200200200246200200246
Притисак св паре на излазу из котлаbar72,572,572,572,5136,372,572,5136,3
Температура св паре на излазу из котла°C530530530530540530530540
Притисак у кондензаторуbar0,10,10,10,10,1080,10,10,108
Доња топлотна моћ угљаkЈ/kg62806280628062806280628062806280
Потрошња угљаt/h60,760,72x60,760,71902x60,760,7190

 *Без међупрегрејања

 

ТЕРМОЕЛЕКТРАНА „МОРАВА“, СВИЛАЈНАЦ

TEM.JPG 

Термоелектрана „Морава“, Свилајнац лоцирана је на десној обали Велике Мораве, на 2,8 км од места Свилајнац. Ову локацију је условио најповољнији положај за допрему отпадних угљева из околних рудника, затим близина реке Мораве из које се користи вода за потребе расхладног система термоелектране, као и близина јаких конзумних чворова и постојећих далековода 110kV и 35kV. У реализацији програма изградње, монтаже и опреме термоелектране учествовале су  53 организације из наше земље и 9 из разних земаља Европе.

Дана 31.12.1968.године постројење је покренуто и стављено у погон без синхронизације. 31.01.1969.године у  16:29 h извршено је прво синхронизовање турбоагрегата са ЕЕС.

Термоелектрана је пројектована за отпадне угљеве из јамске експлоатације. Базни угаљ је Рембас са 12980kЈ/kg. За производњу електричне енергије термоелектрана као гориво троши лигнит, мрки и камени угаљ.

Угаљ се складишти на депонији која може да прими око 150.000-200.000 t, што представља резерву за 45-60 дана рада.

На бази 120 МW предвиђена је могућа годишња производња за 6000 сати ангажовања, 720.000 МWh са потребном количином уља од 975.000 до 1.000.000 t.

Од прве синхронизације до 30.09.2016. ТЕ „Морава“ је произвела 21.432.389 МWh, остварени сати рада износе 226.300, утрошено  25.189.360 t угља.

 

Снага блокаМW125
Номинални капацитет котлаt/h380
Количина међупрегрејане пареt/h342
Температура напојне водеºC230
Притисак св паре на излазу из котлаbar132
Температура св паре на излазу из котлаºC540
Притисак у кондензаторуbar0.07
Доња топлотна моћ угља КолубараkЈ/kg7780
Доња топлотна моћ угља из јамске експлоатацијеkЈ/kg11963
Потрошња угљаt/h170
Top