У време све израженијих глобалних изазова, све веће дигитализације и неминовне декарбонизације енергетике, „Електропривреда Србије“ данас мора истовремено да обезбеди три приоритета: сигурност снабдевања, финансијску стабилност и одрживу енергетску транзицију. Наши циљеви су јасни - ЕПС треба да задржи позицију доминантног произвођача и снабдевача електричном енергијом – рекао је Душан Живковић, генерални директор ЕПС, на Београдском енергетском форуму.
Он је објаснио да ће за сваку енергетску компанију у наредном периоду бити важно да чврсто држи финансијску сигурност, да буде подршка држави кроз процесе енергетске сигурности и да створи довољно простора за развој, првенствено изградњом нових производних капацитета.
- Један од стубова енергетске сигурности је енергетска ефикасност како на страни потрошње, тако и у делу производње. Пример унапређења енергетске ефикасности су ревитализације наших хидроелектрана, јер смо повећали снагу хидро сектора ЕПС за више од 100 мегавата. Завршили смо ревитализацију можда најзначајнијег електроенергетског капацитета у региону, реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта“ и 40 година после изградње осигурали смо продужење радног века и даље обезбеђивање енергетске сигурности. Идеја је да развијамо и пумпне електране које ће свакако допринети тој енергетској сигурности и помоћи укључењу нових ОИЕ у систем - рекао је Живковић.
На панелу „Транзиција електроенергетског система: флексибилна, сигурна и декарбонизована будућност“, први човек ЕПС је истакао да ће се наставити са веома дисциплинованом инвестиционом политиком која подразумева задуживање искључиво за развојне и инвестиционе пројекте, те да је простор за додатне уштеде у дигитализацији и трансформацији компаније.
Говорећи о ЦБАМ такси Живковић је нагласио да је већ сада извоз електричне енергије из региона ка ЕУ мањи за 25 одсто и то утиче на конкурентност енергетских компанија. И енергија произведена из ОИЕ оптерећена је таксама за CO2 за продају на европском тржишту.
- ЕПС и друге енергетске компаније желе да буду део процеса декарбонизације и привуку инвеститоре за пројекте који ће смањити постојеће емисије, а не треба занемарити да су и сада многи производни капацитети из ОИЕ део наше балансне одговорности. Приватни инвеститори и међународне финансијске институције заинтересоване су за улагања у зелену енергију, од производних капацитета до батеријских складишта, али тренутна ситуација не ствара услове за даљи процес интензивније декарбонизације. Зато треба заједнички да инсистирамо на решењу - рекао је Живковић.
