Енергетска транзиција је реалност и суочавамо се
са свим њеним изазовима. Србија није изоловано острво и кроз регионалну сарадњу
тежимо остварењу заједничких циљева, пре свега за повећање удела обновљивих
извора енергије. Посебно је значајан пројекат „Горња Дрина“ који ЕПС ради
заједно са Електрoпривредом Републике Српске и верујем да смо у
прилици да смогнемо снаге и кроз сарадњу са електропривредама Републике Српске
и Црне Горе превазиђемо потешкоће и изградимо тих 211 мегавата – рекао је Душан
Живковић, в. д. генералног директора „Електропривреде Србије“, на конференцији „Како спровести одрживу транзицију у
електроенергетском сектору Западног Балкана?“.
Живковић је истакао да ће ЕПС наставити своје
зелене пројекте, како нове тако и ревитализацију постојећих капацитета. До сада
урађене ревитализације хидроелектрана „Бајина Башта“, „Зворник“ и „Ђердап 1“
дале су значајан допринос прошлогодишњој производњи електричне енергије из
хидро сектора са историјским бројкама. Он је нагласио да се припремају и
ревитализације РХЕ „Бајина Башта“, Власинских ХЕ, „Бистрице“, „Ђердапа 2“ и ХЕ „Потпећ“.
- На енергетици је посебан задатак да помогне
привреди да буде конкурентнија због изазова које доноси CBAM механизам – рекао
је Живковић. - А шта нам још ваља чинити за будућност, међугенерацијску
одговорност? Који су то путеви које можда баш ова генерација треба да препозна
и буде достојна тренутка који живимо и настави путевима Теслиних идеја, па од
Ђорђа Станојевића и његовог наслеђа с почетка прошлог века настави новим
енергетским путевима у овом веку остављајући потомству ново наслеђе на које
могу да буду поносни као што је нама остављено. Морамо и ми да оставимо нешто
ново, а не само да негујемо наслеђено. Намећу се питања да ли српска енергетика
треба да ограничава свој развој било каквом одлуком из прошлости попут
мораторијума, као и да ли је српска енергетика спремна за један храбар искорак
у диверсификацији ресурса свесна да зависност од фосилних горива није дугорочно
одрживо решење, било да је у питању ресурс или технолошка или геополитичка
зависност. А уз јасну тежњу СО2
неутралности до 2050. треба да будемо свесни и потенцијала сопствених зелених
ресурса (вода, ветар, сунце).
Министарка рударства и енергетике Дубравка
Ђедовић Хандановић је истакла да је једини постулат који енергетска, као и свака
друга, транзиција мора да испуни јесте да буде одржива.
- Зато енергетску транзицију морамо добро да
испланирамо водећи рачуна да нам се не десе грешке других земаља које су раније
ушле у овај процес – рекла је Ђедовић Хандановић. - Србија мора да планира још више
капацитета обновљивих извора енергије, али то не сме да буде науштрб сигурности
нашег енергетског система, него да систем развијамо тако да можемо да интегришемо
веће капацитете ОИЕ. То радимо пре свега кроз планове за изградњу нових реверзибилних
ХЕ које ће имати нове капацитете за складиштење енергије, а онда и кроз развијање
нових пројеката ОИЕ који ће имати развијено своје батеријско складиште. Нећемо
ићи на брзо и нерационално затварање производних капацитета из угља. То нисмо радили
у прошлости, нећемо то радити ни у будућности и без обзира на то како неко мисли
да је то дивна мантра да кажеш ево, затворио сам и сад имам мање енергије из фосилних
горива. То лепо звучи, али у пракси је мало другачије.
