„Електропривреда Србије“, као и цео регион, направила је искорак у улагањима у пројекте обновљивих извора. ЕПС интензивно улаже и завршава ветропарк „Костолац“ соларну електрану „Петка“, развија пројекте изградње реверзибилне ХЕ „Бистрица и 1 GW соларних електрана и истовремено се преузима зелена енергија од других произвођача преко феед ин тарифа и кроз уговоре из аукција за тржишне премије. То отвара простор за преговоре са Европском унијом и Енергетском заједницом у вези са системом трговине емисијама (ЕТС) и са механизмом прекограничног усклађивања угљеника (ЦБАМ) – рекао је Бориша Давидовић, директор Сектора за енергетско-економско планирање и системске услуге у ЕПС, на панелу
„ЕТС и ЦБАМ – шта је за Србију и регион боље?“.
Он је истакао да ЕПС увелико мери емисије и извештава о томе, а верификација је тренутно у процедури, али да се у случају плаћања ЦБАМ улагања у ОИЕ не виде у енергетском миксу.
- ЕПС има избалансиран портфолио, али у случају добре хидрологије не бисмо могли да извозимо у ЕУ јер би се и на зелену, хидро енергију наплатила такса као да је пореклом из термоелектрана. Тако се и ЕУ одриче чисте енергије. Ако гледамо у будућност, за нас је 2030. година јуче, 2035. је данас, а 2040. сутра – објаснио је Давидовић.
Сандра Докић, државна секретарка у Министарству заштите животне средине, нагласила је Србија као земља кандидат тежи да развија ЕТС систем да у тренутку приступа ЕУ буде спремна и да може да тргује емисијама. Она је рекла и да је успостављен систем МРВЕ, мониторинга, извештавања и верификације емисија. Докић је навела и да је Србија спремна за преговоре, али да су потребне студије и анализе колико ће неке таксе и мере коштати, уважавајући специфичности сваке земље.
Јасмина Трхуљ, шеф јединице за електричну енергију у Секретаријату Енергетске заједнице, објаснила је да ЕУ ради студију која се фокусира на струју као ЦБАМ производ и да би требало и да буде завршена средином године. Она је рекла да регион мора да успостави своје преговарачке позиције, те да је битно да се убрза интеграција тржишта електричне енергије како би и могло да дође до евентуалног изузећа до 2030. године.
И представници електропривреда Црне Горе и Босне и Херцеговине представили су своје виђење ове горуће енергетске теме у правцу праведне транзиције, док је Димитрије Књегињић, директор Лафарж Србија, истакао да ове најављене мере и таксе изгледају као својеврсни рекет ЕУ према Западном Балкану, те да је кључно да се укаже на све мањкавости и последице.
