За „Електропривреду Србије“ енергетска транзиција је реалност, али пре свега развојна шанса. То за нас није само обавеза, већ тај процес видимо као прави пут за модернизацију, диверсификацију производње и јачање енергетске безбедности региона. То је дугорочан процес који мора бити утемељен на стабилности енергетског система уз обезбеђење економског развоја како државе, тако и енергетских компанија – рекао је Радован Станић, помоћник генералног директора ЕПС за оперативне послове, на панелу „Енергетска транзиција у Србији у Црној Гори: Изазови, реалност и будућност“ у оквиру конференције „ESG Заокрет: Од регулативе до културе“.
Станић је истакао да се ЕПС показао као сигуран и произвођач и снабдевач за привреду и грађане Србије, те да је имајући у виду развојне и инвестиционе планове сигурно да ће то остати и у будућности. Он је истакао да су улагања у обновљиве изворе и диверсификација извора одговор на задатке из процеса декарбонизације и достизања карбонске неутралности.
- Ове године ЕПС је снажнији за 76 зелених MW из соларне електране „Петка“ и првог нашег ветропарка „Костолац“. Досадашњим ревитализацијама хидроелектрана добили смо нових 236 MW снаге, а путем модернизације настављамо и обновом „Власинских ХЕ“, ХЕ „Бистрица“ и „Потпећ“: Активно радимо на припреми стратешких пројеката РХЕ „Бистрица“ и соларних електрана од 1 GW. Важно је да транзиција ка ОИЕ буде праћена изградњом балансних капацитета, паметних мрежа и система за складиштење енергије. Ако повећамо солар и ветар, а не модернизујемо мрежу и балансне капацитете, ризикујемо да изгубимо стабилност система. Зато енергетску транзицију морамо да посматрамо као свеобухватан технички пројекат, не само инвестициони – рекао је Станић.
Помоћник директора ЕПС за оперативне послове је нагласио да су уложена значајна средства у модернизацију термо сектора, посебно у области заштите животне средине. Станић је указао на то да успешно раде постројења за одсумпоравање у Костолцу и у ТЕНТ А, а емисије сумпор-диоксида смањење су чак 30 пута. Према његовим речима, ЕПС је припремио и план декарбонизације, а један од циљева је да се до 2030. године за 25 одсто смањи употреба лигнита у односу на 2019.
-
Термоелектране су и даље ослонац сигурности енергетског система Србије и главни извор базне енергије. Сви треба да будемо свесни тога да би потпуно гашење термоелектрана „пре времена“ довело до озбиљног ризика по енергетски систем, привреду и сигурност снабдевања. Циљ не сме да буде тренутно и нагло гашење, већ планска транзиција и смањење удела угља, уз модернизацију постојећих капацитета, смањење емисија, прелазак на мање емисионе технологије и постепено смањење удела угља у енергетском миксу – рекао је Станић.
