|
Одузимање лиценце за рад Алта банци није угрозило пословање нити финансијску стабилност „Електропривреде Србије“. ЕПС има развијену дугогодишњу сарадњу и отворене рачуне у још девет банака у Србији: Addiko Bank a.d. Beograd, AikBank ad Beograd, Banca Intesa ad Beograd, Банка Поштанска штедионица ад Београд, Bank of China Srbija ad Beograd, Erste Bank ad Novi Sad, NLB Banka ad Beograd, OTP banka Srbija ad Novi Sad, UniCredit Bank Srbija ad Beograd.
Доминантан део платног промета ЕПС-а одвијао се и одвија се преко Банке Поштанска штедионица. Преко рачуна у овој банци обавезе за електричну енергију плаћају сви купци на комерцијалном и резервном снабдевању, као и домаћинства и мали купци из четири регионална подручја – Ниша, Новог Сада, Краљева и Крагујевца. Преко рачуна у Алта банци наплата је вршена искључиво за Центар за подршку гарантованом снабдевању Београд.
Новац од наплате ЕПС није чувао нити акумулирао у Алта банци,
већ је он свакодневно коришћен за измиривање текућих обавеза компаније, уз приближно уједначен дневни прилив и одлив. У тренутку одузимања лиценце на рачунима ЕПС-а у Алта банци налазило се мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате електричне енергије и ЕПС ће та средства потраживати у стечајном поступку.
Потпуно је нетачна тврдња да је Алта банка зарађивала провизију на свим уплатама за електричну енергију. Алта банка је била и процесор плаћања у оквиру апликације и портала „ЕПС Увид у рачун“, јер је кроз конкурентан и транспарентан процес у складу са законом од шест банака којима је упућен јавни позив понудила најнижу провизију и најповољније услове, што је било у најбољем интересу компаније и купаца. Само у овој улози банка је провизију наплаћивала искључиво за плаћања путем апликације/портала „ЕПС Увид у рачун“. Рачуне на овај начин плаћа око пет одсто купаца ЕПС-а. За осталих 95 одсто купаца наплата провизије нема никакве везе са Алта банком, јер за плаћања, попут е-банкинга, м-банкинга или плаћања на шалтерима, провизију задржава институција преко које купац обавља трансакцију.
Апсолутно су нетачни и наводи да су грађани посредством ЕПС-а „улили“ милијарде динара или да је ЕПС на рачунима Алта банке држао 426, 460 или 479 милијарди динара. Износи који се помињу у јавности, представљају укупне годишње пословне приходе ЕПС-а, а не средства која су се у било ком тренутку налазила на рачунима компаније у Алта банци или било којој другој банци.
Прелазак на наплату електричне енергије преко рачуна пословних банака, уместо преко Управе за трезор, започет је 2018. године и спроведен фазно, у складу са преласком центара за подршку гарантованом снабдевању на јединствени SAP билинг систем. Овај модел, који за грађане и ЕПС нема никакве додатне трошкове, примењује се већ осам година и представља део организације платног промета ЕПС-а.
„Електропривреда Србије“ остаје посвећена стабилном и одговорном пословању и редовном измиривању свих обавеза. Уз професионалан менаџмент, одговорно управљање и доследно поштовање закона Републике Србије, сопствених аката и прописаних процедура, компанија ће и убудуће пословати одговорно и у интересу грађана и државе. ЕПС ће наставити да транспарентно обавештава јавност о свим питањима од значаја за пословање компаније, уз апел медијима и јавности да не подлежу сензационалистичким и неутемељеним објавама, већ да информације проверавају и одговорно приступају њиховом преношењу.
