До 2030. године 45 одсто електричне енергије из ОИЕ

18.09.2025.
Давид Жарковић, помоћник генералног директора ЕПС-а за послове управљања електроенергетским портфељом, на конференцији ОИЕ Србија 2025

ОИЕ капацитети снаге 843 MW са којима је “Електропривреда Србије” потписала ППА уговоре за откуп и балансирање електричне енергије ове године ће произвести 2,2 терават-сата електричне енергије, што је повећање у односу на прошлу годину када је снага тих пројеката била 723 MW, рекао је Давид Жарковић, помоћник генералног директора ЕПС-а за послове управљања електроенергетским портфељом. 

- Очекујемо да до краја године на мрежи буду и два велика ветропарка. У 2026. биће 1.433 MW из ОИЕ пројеката са очекиваном производњом 3,2 терават-сата. Наредне 2027. имаћемо 1.786 MW са 4,1 терават- сати и 2028. године 2.490 и MW из ОИЕ са 5,9 терават- сати. То су пројекти са којима је ЕПС потписао ППА уговоре на 15 година за балансирање и откуп енергије и нису урачунати независни произвођачи из обновљивих извора. Планирамо да 2028. године 42 одсто енергије буде произведено из хидро и обновљивих извора и да буде остварен циљ државе да до 2030. године 45 одсто електричне енергије буде из ОИЕ – истакао је Жарковић на панелу о тржишту електричне енергије, у оквиру конференције ОИЕ СРБИЈА 2025. 

Он је указао да је ЕПС доминантан учесник на тржишту у Србији и да је позиција ЕПС таква да природно мора да преузме највећи број ППА уговора о откупу и балансирању електричне енергије. 

– Балансирање је финансијска обавеза. Сваки учесник може да преузме балансну одговорност, не треба му неко као ЕПС, слободан је да то ради сам, под истим условима, али тржиште тих услуга није искоришћено. Сви су дошли у ЕПС и успели смо да понудимо најповољније услове – рекао је Жарковић. 

Током панела било је речи и о феномену негативних цена, ситуацији када цене падају због све веће производње енергије из обновљивих извора, и то у периодима дана када потрошња не може да преузме сву ту енергију. – ЕПС има 30 отворених ППА уговора које треба да анексирамо због увођења негативних цена, јер их у постојећој регулативи у Србији нема. И по промени регулативе и убудуће тежићемо да делимо и бенефите и ризике негативних цена између нас и произвођача – објаснио је Жарковић.

Врх