Реверзибилна хидроелектрана „Бистрица“, један од најзначајнијих пројеката „Електропривреде Србије“, омогућиће максимално искоришћење зелене енергије и флексибилно повлачење вишкова енергије из мреже, a представља и трајно решења за изазове транзиције, као што је балансирање, односно примарна и секундарна регулација, рекао је Предраг Млађеновић, помоћник извршног директора за техничке послове производње угља и енергије у хидроенергетском сектору и обновљивим изворима, на конференцији „Градимо регион“, која је одржана у Требињу 18. и 19. јуна.
Он је истакао да ће РХЕ „Бистрица“, која ће се градити на реци Увац, бити специфичан енергетски капацитет.
- Две урађене студије показују да 25 до 30 одсто енергије може да се обезбеди из дотока који су обновљиви, из електрана на узводном тока Увца. У складу са тим прилагођена је Студија изводљивости, а тренутно је у току измена старих техничких решења јер су се променили технолошки аспекти. Данас имамо савршенију технологију него пре 30 или 40 година, када је изграђена РХЕ „Бајина Башта“. Тој РХЕ потребни су одређени дотоци и вишак енергије у систему коју ће повући, а технологија је таква да мора да се повуче 300 MW из мреже – рекао је Млађеновић на панелу „Енергија будућности: велики пројекти, велики ризици“.
Данашње технологије омогућавају промену снаге пумпања агрегата, који не морају да пумпају максималну енергију. У пројекту РХЕ „Бистрица“ предвиђена је електрана са променљивим бројем обртаја.
- То значи да са четири агрегата, снаге по 175 мегаволт-ампера, можемо у систему да тражимо вишак енергије који може да буде и мањи, 150 или 130 MVA. То омогућава варијабилност пумпања, односно потрошње вишкова енергије. А и сада имамо вишкове у одређеним сатима, посебно када су соларни панели у пуној фази експлоатације, а планирано је и даље ширење. Много ОИЕ пројеката захтеваће балансирање. Батерије јесу баланс, али време ће показати да ли је то трајно решење. Извесно је да су РХЕ трајно решење за изазове током транзиције, не само за балансирања енергије, већ и за балансирања снаге, примарне и секундарне регулације. Све то може помоћи да на најбољи начин искористимо ОИЕ, пре свега ветар и солар – закључио је Млађеновић.
