 |
- Енергетска сигурност постала је један од кључних изазова савременог доба- истакао је Душан Живковић, генерални директор ЕПС у Јутарњем дневнику РТС и упозорио на последице примене механизма за прекогранично опорезивање угљеника Европске уније, који додатно оптерећује пословање електропривреда у региону.
- CBAM такса је донела додатне изазове јер нема извоза елeктричне енергије у Европску унију. У протеклим годинама, у просеку је тај извоз износио око 1000 гигават-часова, што кошта око 150 милиона евра. Са друге стране, примена домаћег закона о емисијама значи да ће ЕПС као највећи емитер бити дужан да у државни буџет уплати 100 милиона евра- рекао је Живковић .
Упркос томе, први човек ЕПС наглашава да инвестиције нису угрожене, да се пројекти реализују предвиђеном динамиком .
- Највеће инвестиције су планиране у Рударском басену „Колубара“ где је у току највећа монтажа опреме у историји басена. Готово 10 нових машина ће бити на коповима а одлагач је већ на локацији. Средином јула ће му се придружити и нови багер. За све ове инвестиције биће потрошено 450 милиона евра и то сопствених средстава - рекао је Живковић.
Он је додао да је ситуација са производњом угља стабилна, те да квалитет угља, представља објективну околност са којом компанија мора да ради. Прошле године, како је подсетио, у Костолцу је произведено 10 милиона тона угља, што је највећа историјска производња.
Живковић је истакао и да ЕПС ради на томе да оптимизује свој портфолио коришћењем реверзибилне ХЕ „Бајина Башта“ која је ревитализована после четрдесет година.
- За даљи развој обновљивих извора енергије потребни су нам додатни производни капацитети који ће омогућити првенствено балансирање. Србија тренутно има око 1.400 мегавата ветро и соларних капацитета прикључених на мрежу, а обновљена РХЕ "Бајина Башта" омогућава њихово стабилно укључивање у систем. Сигурност се одржава и складиштењем електричне енергије, односно пре свега куповином у јефтиним, соларним сатима, када цена дође до нуле или чак буде негативна- поручио је генерални директор ЕПС.
Он је додао да пројекат изградње РХЕ "Ђердап 3" треба да одговори на више захтева истовремено – од декарбонизације и развоја обновљивих извора до стабилности електроенергетског система. Паралелно се развија и пројекат реверзибилне хидроелектране "Бистрица“.
-Појекат изградње РХЕ "Бистрица" је у одмаклој фази припреме. У току су поступци експропријације, израда техничке документације и припрема тендера за измештање инфраструктуре и друге пратеће радове. План је да током ове године буду започети припремни радови на измештању инфраструктуре, а да средином следеће године имамо уговор о изградњи и финансирању пројекта- навео је Живковић.
