Energetska tranzicija je neminovna i „Elektroprivreda Srbije“ na tom putu planira investicije od 8,5 milijardi evra do 2035. godine, rekao je Miroslav Tomašević, v. d. direktora JP EPS na Samitu energetike u Trebinju. Prvi čovek „Elektroprivrede Srbije“ je govoreći na plenarnoj sesiji istakao da se u energetskoj tranziciji mora naći prava mera.
- Svaka država ima svoju specifičnost i ne sme se ići prečicama koje će ugroziti energetsku stabilnost. EPS je državna kompanija i prvenstveno smo okrenuti tome da snabdevamo električnom energijom našu privredu i domaćinstva. Idemo u zelenu tranziciju i planirali smo velike investicije od 8,5 milijardi evra do 2035. godine. Plan je da do 2035. godine EPS smanji CO2 emisije za 25 odsto do čak 30 odsto u poređenju sa emisijama iz 2019. godine. To ćemo postići povlačenjem starih i uvođenjem novih proizvodnih kapaciteta, a jedan od njih biće reverzibilna hidroelektrana Bistrica - rekao je Tomašević.
Tomašević je istakao da EPS ima podršku i odličnu saradnju sa EU investicionim fondom za Zapadni Balkan od kojeg je dobio grantove od gotovo 50 miliona evra za OIE projekte. On je najavio da će EPS menjati stara postrojenja koja rade na ugalj novim, a da već u septembru ili oktobru počinje da radi novi blok od 350 MW na lignit koji će biti po svim evropskim standardima. Balansiranje i uvođenje novih OIE kapaciteta, vetroparkova i solarnih elektrana u energetski sistem je takođe važna tema, te svi u regionu moraju biti pažljivi.
- Republika Srpska otvorena je za nove energetske projekte i spremna je da podrži investitore. U ovom nestabilnom vremenu bitno je da jedni drugima pomažemo – rekao je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske na otvaranju samita.
Premijer Republike Srpske Radovan Višković poručio je da vidi veliku razvojnu šansu u sektoru energetike, sa više od 2.700 planiranih megavata u novim energetskim kapacitetima, primarno iz „čistih“, obnovljivih izvora.
Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske, istakao je da je Republika Srpska svesna svojih obaveza i da sledi evropske direktive koje nameću nove modele ponašanja, ali je upitao šta bi trebalo da rade zemlje Zapadnog Balkana sada kada se aktiviraju termo kapaciteti u EU.
- Moraćemo da pregovaramo sa evropskim institucijama. Ne smemo dovesti građane u poziciju energetskog siromaštva uvođenjem taksi i svojom energetskom politikom. Spremni smo da kažemo da ćemo uvesti takse, ali one ne smeju biti ni približno nivou evropskih – istakao je Đokić.
Prema podacima koje je izneo Dragan Šagovnović iz Ekonomskog instituta zemlje Zapadnog Balkana su sa manje od jednog promila učestvovale u ukupnim emisijama gasova staklene bašte, a posmatrano po glavi stanovnika Srbija dva puta manje zagađuje nego zemlje EU.
