„Elektroprivreda Srbije“,
kao i ceo region, napravila je iskorak u ulaganjima u projekte obnovljivih izvora.
EPS intenzivno ulaže i završava vetropark „Kostolac“ solarnu elektranu „Petka“, razvija projekte izgradnje reverzibilne HE „Bistrica
i 1 GW solarnih elektrana i istovremeno se preuzima zelena energija od drugih proizvođača
preko feed in tarifa i kroz ugovore iz aukcija za tržišne premije. To otvara prostor za pregovore
sa Evropskom unijom i Energetskom zajednicom u vezi sa sistemom trgovine emisijama (ETS) i sa mehanizmom prekograničnog
usklađivanja ugljenika (CBAM) – rekao je Boriša Davidović, direktor Sektora za energetsko-ekonomsko
planiranje i sistemske usluge u EPS, na panelu „ETS i CBAM – šta je za Srbiju i region bolje?“.
On je istakao da EPS uveliko
meri emisije
i izveštava o tome, a verifikacija je trenutno u proceduri, ali da se u slučaju
plaćanja CBAM ulaganja u OIE ne vide u energetskom miksu.
- EPS ima izbalansiran portfolio,
ali u slučaju dobre hidrologije ne bismo mogli da izvozimo u EU jer bi se i na zelenu,
hidro energiju naplatila taksa kao da je poreklom iz termoelektrana. Tako se i EU
odriče čiste energije. Ako gledamo u budućnost, za nas je 2030. godina juče,
2035. je danas, a 2040. sutra – objasnio je Davidović.
Sandra Dokić, državna sekretarka
u Ministarstvu zaštite životne sredine, naglasila je Srbija kao zemlja kandidat teži
da razvija ETS sistem da u trenutku pristupa EU bude spremna i da može da trguje
emisijama. Ona je rekla i da je uspostavljen sistem MRVE, monitoringa, izveštavanja
i verifikacije emisija. Dokić je navela i da je Srbija spremna za pregovore, ali
da su potrebne studije i analize koliko će neke takse i mere koštati, uvažavajući
specifičnosti svake zemlje.
Jasmina Trhulj, šef jedinice
za električnu energiju u Sekretarijatu Energetske zajednice, objasnila je da EU
radi studiju koja se fokusira na struju kao CBAM proizvod i da bi trebalo i da bude
završena sredinom godine. Ona je rekla da region mora da uspostavi svoje pregovaračke
pozicije, te da je bitno da se ubrza integracija tržišta električne energije kako
bi i moglo da dođe do eventualnog izuzeća do 2030. godine.
I predstavnici elektroprivreda
Crne Gore i Bosne i Hercegovine predstavili su svoje viđenje ove goruće energetske
teme u pravcu pravedne tranzicije, dok je Dimitrije Knjeginjić, direktor Lafarž Srbija,
istakao da ove najavljene mere i takse izgledaju kao svojevrsni reket EU prema Zapadnom
Balkanu, te da je ključno da se ukaže na sve manjkavosti i posledice.
