Hidroelektrane nisu samo jedan od elemenata energetske tranzicije, već njen operativni oslonac. One omogućavaju da tranzicija bude bezbedna, tehnički izvodljiva i ekonomski održiva, uz očuvanje stabilnosti elektroenergetskog sistema – rekao je Radovan Stanić, pomoćnik generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije“ za operativne poslove na konferenciji „Značaj hidroelektrana za energetsku tranziciju“.
On je istakao da je hidroenergetika najveći stabilan obnovljivi izvor u našem sistemu i obezbeđuje kontinuitet proizvodnje i sigurnost snabdevanja, što je preduslov za postepeno smanjenje udela uglja. Osim toga, kako je naveo Stanić, HE imaju jedinstvenu ulogu u održavanju balansne stabilnosti – mogu brzo da reaguju, prate varijabilnost vetra i sunca i nadoknade njihove oscilacije.
- Završili smo revitalizacije „Bajine Bašte“, „Đerdapa 1“, „Zvornika“, u toku je velika revitalizacija reverzibilne „Bajine Bašte“, počinje revitalizacija „Vlasinskih“, a priprema se i modernizacija „Bistrice“, izgradnja 4. agregata u HE „Potpeć“. Planirana ulaganja u hidroelektrane u naredne tri godine su oko 760 miliona evra, od čega za nove projekte oko 470 miliona. Dugoročno, a u narednih 10 godina u hidro sektoru planirane su investicije od oko dve milijarde evra - rekao je Stanić.
Milan Aleksić, savetnik ministra za kapitalne projekte u Ministarstvu rudarstva i energetike, ukazao je na to da HE imaju važnu ulogu, a reverzibilne HE i najvažniju ulogu u energetskoj tranziciji.
- Naša obaveza je da rekonstruišemo postojeće HE i da napravimo nove. Investicije su ključne za obezbeđenje energetske sigurnosti i RHE „Bistrica“ je strateški projekat, snage oko 660 megavata, koja će omogućiti balansiranje novih solarnih i vetro kapaciteta – rekao je Aleksić.
On je naglasio da i nas već od 2026. čekaju brojni izazovi, kao što su CBAM i plaćanje ugljenične takse.
- Cilj je da povećamo učešće zelene energije u energetskom miksu, a usvojeni Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan predviđa da do kraja ove decenije svaki drugi megavat-sat bude iz OIE, te da se 2040. učešće OIE utrostruči – rekao je Aleksić.
Na panelu „Kako najbolje iskoristiti hidro potencijale u aktuelnim uslovima klimatskih promena“, Predrag Mlađenović, pomoćnik izvršnog direktora za tehničke poslove proizvodnje uglja i energije u hidroenergetskom sektoru i obnovljivim izvorima, ukazao je na to da je ova godina jedna od hidrološki najlošijih u poslednjih 50 godina i da će ove godine proizvodnja HE biti svega 8 TWh, a 2023. je bila 12,6 TWh. On je istakao da su dosadašnje revitalizacije donele ne samo novu snagu i proizvodnju, već je povećana efikasnost i produžen radni vek za naredne tri do četiri decenije.
